KOJA JE TO VRSTA GREJANJA SPAS ZA SIROMAŠNE!? Naši stari znali za "foru", a sada je Nemci sve više koriste - odlična za kuće i stanove

Grejanje uz pomoć geotermalne energije sve je popularnije u svetu, a grad Minhen u Nemačkoj prednjači u korišćenju ovog izvora toplote. Nekada su ga i naši stari koristili u Srbiji, ali nije bilo toliko popularno

Naši preci su u nekim krajevima davno koristili geotermalnu energiju. U 1. veku Rimljani u Ahenu i Visbadenu grejali su kuće i banje uz pomoć tople izvorske vode. Na Novom Zelandu, Maori su koristili prirodnu toplotu Zemlje za kuvanje, a u Larderelu, u Italiji, električna energija je prvi put proizvedena uz pomoć geotermalne energije 1904. godine.

Oko 400 elektrana u 30 zemalja sveta proizvodi električnu energiju uz pomoć pare sa Zemlje – ukupnog kapaciteta 16 gigavata (GV). Posebno u vulkanskim regionima duž Pacifičkog vatrenog prstena, u SAD, Meksiku, Salvadoru, Islandu, Turskoj, Keniji, Indoneziji Filipinima i Novom Zelandu, ova vrsta proizvodnje električne energije je značajna - na globalnom nivou. U proseku, učešće električne energije iz geotermalnog izvora je samo 0,5%.

Grejanje uz pomoć geotermalne energije

Globalno, geotermalna energija je važnija za zagrevanje bazena, zgrada, plastenika i za gradske mreže za snabdevanje toplotom. Iz bunara koji se nalaze na dubini do 5.000 metara ispumpava se voda temperature do 200 stepeni Celzijusa, ta toplota se koristi i zatim se preko drugog bunara ohlađena voda gura nazad u zemlju. 

Ovakav način eksploatacije toplote moguć je svuda u svetu, jeftin je i sve se više koristi u zemljama u kojima nema vulkanske aktivnosti. Prema procenama Status Report Renevables, kapacitet geotermalnih elektrana za proizvodnju toplotne energije širom sveta trenutno iznosi 38 gigavata, što je oko dva puta više od kapaciteta geotermalnih elektrana za proizvodnju električne energije.

Za sada Kina, Turska, Island  i Japan pokazuju najveću odlučnost u geotermalnoj eksploataciji. Tako greju gradske četvrti ili plastenike. U Nemačkoj, grad Minhen prednjači u korišćenju pristupačne geotermalne energije, uz čiju pomoć želi da do 2035. godine postane klimatski neutralna metropola.

Nemačka vlada želi da subvencioniše korišćenje geotermalne energije za klimatski neutralno snabdevanje toplotom. Prema nekim studijama, uz pomoć geotermalne energije, u Nemačkoj bi se moglo proizvesti do 300 TVh/a toplote, što je više od 50% budućih potreba za toplotom u svim zgradama u zemlji.

Grejanje toplotnim pumpama

Geotermija se sve više koristi iz sloja koji je blizu Zemljine površine, u kombinaciji sa toplotnim pumpama. To su bušotine koje su duboke 50-400 metara, a u sklopu zatvorenog sistema voda teče, odozgo prema dole, pa nazad, zagrevajući se do temperature od 10-20 stepeni. I onda toplotna pumpa tu energiju koristi da zagreje vodu na temperaturu od 30-70 stepeni i ta voda se koristi, na primer, za grejanje kuća ili zgrada.

Stručnjaci u ovoj metodi vide veliki potencijal, sličan onima koji se vezuju za "duboku“ geotermalnu energiju. U Nemačkoj bi se uz pomoć ove dve tehnologije u budućnosti mogle pokriti celokupne potrebe za toplotom u zgradama poput stambenih zgrada ili kuća.

Koliko sve to košta?

Sudeći po analizi šest nemačkih istraživačkih instituta, proizvodnja toplote kroz duboku geotermalnu energiju košta manje od tri centa po kilovat-satu (kVh).

Pre ruskog napada na Ukrajinu, proizvodnja toplote uz pomoć prirodnog gasa iz gasovoda bila je jeftinija za mnoga komunalna preduzeća u Evropi, pa ulaganje u izgradnju odgovarajućih geotermalnih energetskih objekata nije delovalo baš atraktivno. Zbog rata i snažnog rasta cena gasa u Evropi (na više od 12 centi po kVh), situacija se potpuno promenila. Komunalna preduzeća pokazuju sve više interesovanja za geotermalnu energiju kao sredstvo za obezbeđivanje komunalne toplote.

Može li geotermalna energija pokriti sve potrebe za toplotom?

Ne. Iako je potencijal geotermalne energije gotovo neograničen, u industriji su potrebne visoke temperature, čak i veće od 200 stepeni Celzijusa. A to su temperature koje su trenutno nedostižne za geotermalnu. Alternativa za tako visoke temperature su sistemi koji koriste električnu energiju, bio-gas, biomasu i zeleni vodonik.

Može li geotermalna energija izazvati zemljotrese?

Da. U regionima gde je zabeležena seizmička aktivnost, geotermalna energija može da izazove manje zemljotrese, ako se uz pomoć visokog pritiska voda "utisne” u unutrašnjost Zemlje. U pojedinim slučajevima zemljotresi su doveli do manjih oštećenja na zgradama i doprineli odbacivanju ove tehnike.

Prema rečima stručnjaka, u regionima bez seizmičke aktivnosti nije zabeležen nijedan zemljotres. U poređenju sa eksploatacijom nafte, prirodnog gasa i uglja, geotermalna energija je manje rizična, naglašava profesor Rolf Brake sa Fraunhofer instituta. I dodaje da je geotermalna energija "verovatno najsigurniji izvor energije na našoj Zemlji“.

Bonus video: