S DECOM SE PROBIJA KROZ SMETOVE, NJIMA JE VOZAČ, LOŽAČ I DOSTAVLJAČ! Učitelj Marko đacima najbolji drug, a na odmoru rade nešto neverovatno! (FOTO)

Nesebična ljubav prema deci najbolje se ogleda kroz prokupačkog učitelja Marka Čikarića, koji je svetla tačka prokupačkog planinskog sela Tovrljane. On je oživeo gotovo ugašenu seosku školu, i zahvaljujći podršci koju ima u gradskoj upravi, zgrada je obnovljena, a nastava se ne prekida.

Marko svoje učenike često dovozi do škole i vraća ih kući, zajedno sa njima gazi smetove, ali ne odustaje od svoje misije da i u ovom zapustelom kraju škola bude otvorena. Podrška za njegov rad i ljubav prema nastavi i đacima ima veze sa tim što mu je i majka Slavica učiteljica i što čitavog života u njegovoj kući je prosveta u prvom planu. Zahvaljujući majci je i upisao Učiteljski fakultet.

Ovaj mladi učitelj posebno je pobudio pažnju javnosti poslednjih dana jer je, kao volonter, dobitnik specijalnog priznanja Crvenog krsta Srbije za humanitarni rad i zasluge za razvoj sredine u kojoj svojim radom širi ideje i načela ove humanitarne organizacije. On je i ovogodišnji dobitnik Svetosavske zahvalnice u Prokuplju, ali sve te i ranije mnogobrojne nagrade, kako je u više navrata ranije Marko naglašavao, samo su podstrek da nastavi svoju misiju.

Učitelj, vozač, ložač, dostavljač...

Njegova škola je istureno odeljenje Osnovne škola "Svetislav Mirković Nenad“ u Maloj Plani kod Prokuplja, a Marko je 1.septembra 2015. godine prvi put kročio u ovaj kraj.

- Nisam imao pojma gde sam se zaposlio, a prvog radnog dana me je na posao odvezao doktor Radiša Perović. Zahvaljujući njemu video sam gde radim- priseća se Marko svog početka. 

Od tada, evo skoro osam godina on je u ovoj školi. 

Nekada je više, nekada manje đaka, a vredni učitelj nije samo to, već i vozač, ložač, dostavljač.

Svakoga jutra on na putu do škole pokupi svoje đake koji žive u obližnjem selu Trnovi Laz, doveze ih do škole, založi peć, kada je zima i kreće nastava.

Na odmoru im pušta crtane filmove, a leti često borave u prirodi, posebno u letnjikovcu koji je u školskom dvorištu.

Zahvaljujući njemu deca iz ovog udaljenog planinskog sela videla su i prokupački stadion, biblioteku, osnovnu školu u gradu, jer se trudi da im pokaže sve što može.

- Na putu do škole i nazad ima puno dogodovština. Jednom prilikom smo naleteli na krdo divljih svinja. Bile su iznenađene, zbunile se, kao i mi u automobilu. Trebalo im je vremena da se saberu i odu, a tu situaciju su deca danima prepričavala- priseća se Marko ove situacije. 

Kada krene na posao, njegov „golf 2“ sa ruskim gumama, jer jedino one mogu da izdrže ove planinske puteve, pun je svega što su mu prethodnih dana naručili meštani. Tu su lekovi, namernice, sredstva za higijenu..

- Meštani znaju da svaki dan dolazim, pa me zamole da im kupim ono što im treba. Meni nije teško, posebno jer je u Tovrljanu najviše penzionera i oni nemaju mogućnost da stalno dolaze do grada- kaže ovaj učitelj velikog srca.

Đacima najbolji prijatelj

Nekako, od kako se pojavio, oživeo je kraj, to tvrde svi meštani, a njegova škola dobila je sva potrebna nastavna učila. Imaju i belu tablu, tablete, internet i kompjuter, a mnoge organizacije i udruženja ih posećuju i donose deci poklone. 

-Ponosan sam što se priča o ovom kraju i ovoj deci, jer se vidi da još uvek u planinskim predelima ima života. Nadam se da će se još neko vratiti, kako bi kraj još više zaživeo- nada se učitelj Marko. 

Jednom nedeljnom uškoli je i nastavnica engleskog Suzana Pavlovski, pa zajedno šire znanje i osvežavaju tovrljanski kraj. 

Đaci vredno uče, a svog učitelja doživljavaju kao najboljeg prijatelja koji je tu da im prenese znanje, vaspitava ih i bude im pomoć u svemu. On je njihovo oko u svet i onaj koji nežne dečije korake čini čvršćim i obrazovanim, sprema ih za život i svet. 

Bonus video: