SLAVIMO SVETA TRI JERARHA! Zašto danas treba pogledati da li napolju ima vetra i šta predstavljaju trojica svetitelja?

Srpska pravoslavna crkva proslavlja praznik Sveta tri Jerarha, koji se praznuje zajednički u slavu svetitelja Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog.

Ovaj veliki praznik treba proslaviti u veselju, miru i slozi - običaj je da se zasviraju frule i da se vernici vesele na ovaj veliki praznik. Takođe, treba pogledati kakav je vetar napolju - po tome ćemo znati kakva nas godina očekuje, jer su ova tri sveca zaštitnici ljudi i životinja od mraza, hladnih i zlih vetrova.

Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti su Sveta Tri Jerarha, veliki i slavni pred Bogom i pred ljudima. Ne postoji nijedan pravoslavni kraj na zemlji do kojeg nisu doprli glasovi i propoved trojice bogomudrih velikih učitelja Crkve Hristove koje proslavljamo 12. februara.

Sveta Tri Jerarha su neustrašivi vitezovi Pravoslavlja jer su rečima kao mačem branili Svetu Crkvu od jeretika, raskola, nemorala i svakogdrugog zla. Oni su kao trojica ratnika Hristovih koji kao nebeskom munjom, rečima svojim obasjavaju mračni idolopoklonički i neznabožački svet. Propovedajući Hrista, glasom kao kopljem prodiru u ljudska srca raspaljujući božanskim ognjem veru u čoveku.

Veličina njihova i veličina njihove propovedi posvedočena je i u njihovim imenima. Vasilije Veliki – samo nam ime kaže, Grigorije Bogoslov, a bogoslov je onaj koji o Bogu govori, zato je i on veliki jer je veliko o Bogu govoriti. Jovan Zlatousti, kakva li je tek jaka i silna reč njegova! Nazvan je još i zlatnom trubom, zato se i slavi kao najveći hrišćanski besednik.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Ova trojica svetitelja rođena su u četvrtom veku, a njihova slava živi i do dan danas, preživevši vekove. Budući da su bili visokoobrazovani, odrekli su se ovozemaljskih uživanja, zamonašili se i do kraja života proveli u molitvi i postu. Po svojoj skromnosti, čistoti karaktera i nenadmašnoj dubini uma, ova trojica jeraraha postaše velika svetila Crkve Hristove.

Međutim, slava Božija projavi se na njima mnogo posle njihove smrti. Zajednički praznik ovih svetitelja ustanovljen je tek u jedanaestom veku. Tada se narod podelio na tri grupe pristalica: Vasilijevu, Grigorijevu i Jovanovu. Sve tri grupe naroda veličale su svoju grupu kao najveću u odnosu na druge dve.

Ali promislom Božjim, rešen je ovaj slučaj i to ga rešiše baš ova tri svetitelja. Sva trojica se javiše Evhaitskom episkopu Jovanu i to prvo svaki od njih posebno, a potom sva trojica zajedno. On im savetovaše da se umire i da se ne svađaju oko toga koji je od njih najveći, jer su pred Bogom svi jednaki. Tom prilikom ga zamoliše da im sastavi jednu zajedničku službu i takoustanovi zajednički dan praznovanja.

Po njihovoj molbi i savetu bi učinjeno i to još više uveća slavu svetitelja među ljudima, a ljudi počeše još više slaviti Boga i moliti Ga za mir i radost. Tako ova tri svetitelja doneše mir među posvađane ljude i ne samo tada, nego i danas oni donose mir i radost onima koji se Bogu i njima mole.

Kroz ova tri svetitelja proslavio se Bog i potvrdila se Njegova Trojična Božanska ličnost. Ono što su Sveta Tri Jerarha Gospodnja propovedala za života, to Bog potvrdi po njihovoj smrti mnogo godina kasnije.Ova tri današnja stuba Crkve Hristove istakla su se kao veliki bogoslovski pisci i tumači svetog Jevanđelja i sva ta njihova delauvek će ostati kao velika i jaka klasična dela hrišćanske književnosti.

Za čitavo vreme svog života borili su se protiv lažne jeretičke nauke,a tako i nama ostavili u amanet da se odlučno borimo protiv onih koji napadaju Crkvu. Kao tri marljive pčele koje neumorno lete od cveta do cveta, ova tri Sveta Oca ispovedala su Jevanđelje Hristovo svom dušom i telom,svim ljudima i narodima sa kojima su se susretali.