SVETSKA BANKA: Srbija uradila sjajan posao

Glavni ekonomista u Svetskoj banci Gil Indermit izjavio je da bi 2023. mogla da bude treća najgora nerecesiona godina u svetu od 1990.

Međutim, Srbija je odradila sjajan posao kako bi održala makroekonomsku stabilnost, kazao je Indermit.

Indermit je, kao specijalni gost ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma, u obraćanju naveo da ni 2024. godina neće biti mnogo bolja u svetu, ali da Srbija može dosta toga da uradi kako bi bila spremna za sve izazove.

- Srbija je odradila sjajan posao da održi makroekonomsku stabilnost, a sada je najpotrebniji rast, ako dođe do povećanja privatnih investicija, tako da je neophodno da se više posluje nego ikad - istakao je on.

Cenjeni stručnjak Svetske banke je rekao da je zaljubljen u Srbiju i da su se Srbi pokazali kao pravi domaćini i divni ljudi.

- Bilo je problema u prošlosti, iako su izgledi teški za ekonomije u razvoju, ipak, ima dobrih vesti - naveo je Indermit.

Kaže da će, prema procenama SB, globalna ekonomija ostati slaba, kao i da će Evropa u svetskoj ekonomiji biti najslabija karika i da sve ukazuje da će biti nizak ekonomski rast u zemljama, kao što su Nemačka i Turska, koje su važan ekonomski partner Srbije.

- Makroekonomska stabilnost je preduslov za napredak i treba ograničiti potrošnju javnih sredstava, održati nizak nivo javnog duga. Drugo, privatni sektor treba da predvodi ekonomiju, a ne država. Da bi se to desilo, važno je da se povećaju ekonomske slobode za privatne kompanije. Takođe, kada se odlučuje o javnim ulaganjima treba da se rukovodi kriterijumima koji podržavaju privatne kompanije - naveo je on.

Ovo je veliki haos i moramo da tražimo i velike krivce. Napravljene su tri velike političke greške, koje su prouzrokovale SAD, Kina i Evrozona. U SAD je to bio rezultat pogrešne procene inflacije, u Kini pogrešne procene virusa, a u Evropi pogrešne procene u oblasti energetske tranzicije", naveo je stručnjak SB.

Kako je rekao, tržišta u nastajanju plaćaju, ipak, najveću cenu i platiće najviše iako nisu preterano koristili fiskalne i monetarne podsticaje, već su uzimali kredite od međunarodnih institucija, zavise od ekonomije. Smatra da, ipak, postoji prostor za optimizam, pošto inflacija opada u većini zemalja, što znači da bi će i rast kamatnih stopa početi da usporava, a Kina se vratila nazad na tržište.

- Jako je teško izbeći zaključak da je Evropa najslabija tačka u svetskoj ekonomiji. Taj zaključak je očigledan jer inflacija raste, kao i realne kamatne stope. Evrozona u januaru opšte neće imati rast, mislili smo da će izbeći recesiju ili će rast biti veoma slab, jer idalje Evropu opterećuju izbeglice, rastu cene hrane i veštačkih đubriva, i ima još dosta rizika.

Idermit je kazao da će Evropa mnogo teže proći kroz sve ovo od SAD i Kine, zbog njene monetarne politike.