MOŽE LI KUĆNA FOTELJA DA ZAMENI ĐAČKU KLUPU? Pedagoškinja otkrila sve prednosti i mane školovanja na daljinu

Kućno obrazovanje za osnovce u svetu je već godinama u uzletu, a u Srbiji se ta metoda nastave pojavila za vreme korone što je pokrenulo polemike o kvalitetu online školovanja.

Zatvaranje učionica usled kovid krize ponovo je otvorilo polemike u Srbiji o školovanju kod kuće za mlađe đake. Kućno obrazovanje za osnovce u svetu je već godinama u uzletu.

Pedagoškinja Marija Milinković je istakla da prednost ovog modela školovanja je u organizaciji učenja, ali on ne doprinosi socijalnom i emocionalnom razvoju deteta.

Pandemija, koja je naglo pre tri godine širom sveta zatvorila obrazovne institucije, naterala nas je da ponovo preispitamo školstvo. Osnovci i srednjoškolci su umesto sa školskih tabli gradivo učili preko aplikacija i novih platformi. Roditelji smatraju da je period učenja od kuće ostavio "rupe" u znanju, ali svetska i domaća istraživanja su pokazala da je unapredio načine i strategiju učenja.

Nastava kod kuće uticala je na socijalni i emocionalni razvoj učenika, ali ne pozitivno već negativno po vršnjačke odnose i mentalno zdravlje. Dobra strana ove metode školovanja je što su deca provodila više vremena sa roditeljima.

Foto: printscreen youtube

Takozvano kućno obrazovanje u ekspanziji je u svetu, naročito u Americi, gde je oružano i vršnjačko nasilje u školama deo svakodnevice, pa roditelji na taj način ćele da zaštite svoju decu. Nezadovoljstvo školskim sistemom, a posebno korona, u SAD samo su dodatno pogurali američke porodice da najmlađe školuju u kućnim učionicama.

U Srbiji, međutim, prava je retkost čuti da se osnovac obrazuje kod kuće, jer je to je pre svega "skup sport" za naše prilike.

Škole u Srbiji, prema važećim zakonskim propisima, osim redovne, mogu za osnovce da organizuju nastavu kod kuće i na daljinu, kao i učenje za đake na dužem kućnom i bolničkom lečenju.

Praktično postoje ograničenja, te tako roditelji moraju da imaju opravdane razloge, zašto bi dete umesto iz đačke klupe trebalo da uči iz fotelje.

Nacrt zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju zbog dela o nastavi kod kuće je pre deset godina u Srbiji izazvao burne reakcije struke o pitanju kvaliteta takvog načina učenja. Najnovije aplikacije, platforme i edukativni alati koji su masovno korišćeni za učenje od kuće u doba korone, deceniju kasnije, i te kako su upotrebljivi u školama kako đacima tako i nastavnicima.

Onlajn školovanje u ekspanziji u zapadnim zemljama

Školovanje kod kuće danas je u ekspanziji u zapadnim zamljama, poput Amerike, Velike Britanije, Kanade i Australije. Broj dece koja su prešla isključivo na kućno obrazovanje, dramatično je porastao tokom pandemije, navodi se u medijskim izveštajima iz tih država.

Amerika danas broji više od tri miliona dece koja se obrazuju kod kuće, kažu u Nacionalnom američkom istraživačkom institutu za kućno obrazovanje, i ističu da je 2019. godine taj broj bio za pola miliona manji.

Foto: Shutterstock

Nasilje, bezbednost, droga, nezadovoljstvo školskim sistemom, ali i fleksibilnost nastave, bili su 2003. godine glavni motivi za najveći broj roditelja u Sjedinjenim Američkim Državama zbog kojih su se odlučili da njihova deca budu u "kućnim učionicama".

Američke porodice, takođe, kao razloge su navodile – verska uverenja, loše uslove, nedovoljno akademskog izazova, moral, kao i njihovo neslaganje sa školskim gradivom. Dve decenije kasnije čini se da je razloga još više.

Komentarišući taj svetski trend, pedagoškinja Marija Milinković ističe da je u pozadini izbora roditelja često nastojanje da zaštite decu od negativnih uticaja koji se mogu pojaviti među vršnjacima i u okruženju, ističući da taj motiv ipak treba da se ispita.

- Škola i porodica treba zajednički da rade na stvaranju podržavajuće sredine za učenje đacima. Jasno je i nastojanje koje sve više dolazi u fokus za jačanjem vaspitne funkcije škole, što je slaba tačka obrazovanja na daljinu - zaključuje Milinkovićeva.

Foto: Shutterstock

Prednosti i mane učenja na daljinu 

Osim ekonomičnosti u vremenu i prostoru, pedagoškinja Marija Milinković kao najznačajniju prednost kućnog školstva i učenja na daljinu izdvaja organizaciju samog procesa edukacije koja može posebno da bude značajna za učenike na bolničkom lečenju.

- Organizacija treba da bude u skladu s tempom pojedinačnog učenika, odnosno kreirana prema njegovim potrebama. Važno je napomenuti da to u najvećoj meri zavisi od kompetencija nastavnika - kaže Milinkovićeva.

Govoreći o nedostacima, navodi da takav model ne doprinosi u dovoljnoj meri socijalnom i emocionalnom razvoju dece, kao i da provođenje mnogo vremena ispred ekrana može na decu da ima negativan uticaj na spavanje, razvoj jezika i pažnju.

Prema njenim rečima, pandemija je proizvela značajne uvide u trenutno stanje i polja školstva kojima je potrebna rekonceptualizacija.

- Potrebno je zajedničko delovanje svih odgovornih aktera obrazovno-vaspitnog procesa, donosioca odluka, praktičara, porodice, učenika, kao i lokalne zajednice - zaključuje Marija Milinković iz Pedagoškog društva Srbije.