ZLOČIN KOGA SE NATO AGRESORI NE STIDE! Trudna Ana i Ivan postali su simbol stradanja 1999, na mostu u Grdeličkoj klisuri i dalje smrt lebdi u vazduhu (FOTO/VIDEO)

Pre 24 godina, 24. marta 1999. godine u 19 sati i 41 minut, prvi projektili koje su ispalile snage NATO-a pogodili su ciljeve u okolini Prištine. Time je počela vojna akcija NATO-a koja je nosila zvanično ime "Milosrdni anđeo" i trajala je narednih 78 dana.

Tokom dva i po meseca, bombardovani su vojni ciljevi, kasarne, postrojenja, ali i civilni objekti - bolnice, fabrike, mostovi, pruge, medijske kuće, skladišta energenata...

Preciznih i zvaničnih podataka o broju žrtava u Jugoslaviji nema ni dve decenije nakon bombardovanja - procene se kreću od nekoliko stotina, do nekoliko hiljada stradalih.

Zločin koji je NATO počinio na današnji dan jedan je od najvećih ožiljaka koji je ostavljen na srpski narod.

U hororu koji je srpski narod preživljavao skoro osamdeset dana, izgubljeni mladi životi su posebno velika tragedija. 

12. aprila 1999. godine krenuo je voz iz Niša za Preševo, ali je pogođen raketama dok je prelazio železnički most na Južnoj Moravi. Tada je poginulo najmanje 15 ljudi, među kojima i deca i trudnice, ali se tačan broj žrtava ni dan-danas ne zna.

NATO agresor tada je osim zvižduke putničkog voza, ugasio i jednu veliku ljubav.

Ana Bjeletić i Ivan Marković, koji su zbog svoje velike ljubavi i tragičnog kraja kasnije prozvani južnjačkim Romeom i Julijom, zajedno su studrali hemiju na Filozofskom fakultetu i Nišu, a kasnije upisali doktorske studije, zaposlili se u Leskovcu i iznajmili stan.

Foto: printscreen

I jedno i drugo poticali su iz uglednih leskovačkih porodica. 

Informer.rs je posetio mesto koje je tog kobnog 12. aprila 1999. godine postalo grobnica za ovo dvoje mladih ljudi, ali i za druge žrtve NATO-bombi. 

24 godine kasnije na mestu smo zatekli nadgrobne spomenike stradalih, kao i spomen-ploču Ivana i Ane, ali u vazduhu još uvek lebde smrt i strah da se ne ponovi - strah da se ljudski životi ponovo ne gase rukom NATO-napadača. 

 

 

Ivan Marković je tog kobnog dana mobilisan i odazvao se na poziv otažbine, dok je njegova supruga Ana, koja je bila u drugom stanju, odlučila da ga isprati i provede zadnje trenutke sa njim, pre nego što on obuče uniformu i stupi na front.

Kako se ranije pisalo, Anin otac, Žarko Bjeletić ih je otpratio do železničke stanice, dok se samo 40 minuta kasnije čulo kako je voz bombardovan.

Svedoci još prepričavaju kako je, nakon strašnih vesti, Žarko Bjeletić izbezumljen trčao bolnicom u Leskovcu i dozivao svoju ćerku, ali nažalost, tamo nije uspeo da je nađe, niti je neko umeo da mu kaže gde je ona.

Nakon nekoliko dana mučne i otežane identifikacije, mladi bračni par, Ana i Ivan, sahranjeni su na groblju u Vladičinom Hanu, a meštani su još tada govorili u svojim potresnim ispovestima da su svojim očima gledali kako gori trudnica, ali nisu mogli da joj pomognu.

Analize će nekoliko dana kasnije pokazati da su Ana i Ivan sprženi u kupeu drugog vagona međunarodnog putničkog voza 939, gde je poginulo 15 putnika.

Na mestu pored Južne Morave, gde je pogođen voz pre tačno 24 godine, podignut je i spomenik kao počast za nezaborav, na kome piše: "Ne treba se bojati ljudi, već neljudskog u njima". 

Foto: M.Stanković

Žarko Bjeletić, otac tragično stradale Ane, kako nezvanično saznajemo, preminuo je pre nekoliko meseci, a kako meštani Leskovca tvrde, njegova žena Mladena Bjeletić se nakon gubitka ćerke povukla i retko kad izlazi među ljude. 

Zločin kog se NATO-agresori i dalje ne stide

NATO je prvo negirao napad na voz, ali ga je kasnije, ipak, potvrdio i nazvao "kolateralnom štetom". Ako nešto od gubitka najmilijih više boli, onda je to ovo bezdušno opravdanje za stradanje nedužnih. Leskovac i Vladičin Han sa pijetetom ih se sećaju i danas. Na adresu Bjeletića stiglo je i više od 500 telegrama izjava saučešća iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine.

Formiran fond Ane i Ivana 

Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu postavljena je spomen-ploča, a Ivamnovi roditelji formirali su fond koji nosi imena dvoje tragično nastradalih supružnika. Svake godine dodeljuje se nagrada najboljim studentima i učenicima gimnazija. Nekoliko nagrađenih sada su profesori i predaju novim sudentima. Oni vode i brigu o ovom fondu koji i dalje podržava najtalentovanije mlade ljude kakvi su bili Ana Bjeletić i Ivan Marković.