RODITELJI, ZNATE LI DA VAM SE DECA DAVE, GURAJU KOVANICE U UTIČNICE, A SVE ZBOG... Morbidne igre izazivaju ZADOVOLJSTVO kod omladine, ŠTA UČINITI?!

Suludi i bizarni izazovi šire se društvenim mrežama već godinama, a najnoviji se odigrava na TikTok-u usled kojeg je osam učenika osmog razreda u Republici Srpskoj završilo sa ozbiljnim povredama. Stručnjak za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev i psiholog Jovana Stojković govore o posledicama ovakvih izazova.

Društvena mreža Tik-Tok pretvorila se u internet zabavu sa ozbiljnim fizičkim, psihičkim pa čak i smrtonosnim posledicama, iako je prvobitno smišljena za snimanje zabavnih video-formi. Naime, vremenom tinejdžeri počeli su da se takmiče u različitim "igrama" u vidu izazova koji su sve opasniji po život dece i koji zasigurno ostavljaju psiho-fizičke posledice po njihovo zdravlje.

Stručnjak za bezbednost na internetu Katarina Jonev govori za Informer.rs o izazovima koji su sve učestaliji kako na globalnom nivou tako i u Srbiji.

- Poslednje dve godine zabeležen je porast morbidnih izazova na društvenim mrežama na globalnom nivou, pogotovo u Srbiji. Deci je lako dostupan neprihvatljiv sadržaj na internetu koji ih podstiče da se upuštaju u sulude izazove verujući da će na taj način steći popularnost, lajkove i na kraju krajeva novac - rekla je Katarina Jonev.

Foto: Informer DN

Jedan od takvih izazova je igra u kojoj se između prstiju šaka stavljaju kovanice da bi se videlo ko će duže da izdrži pritisak. Učenici jedne osnovne škole u Republici Srpskoj takmičili su se u ovakvoj igri pod nazivom "krvavi novac" i završili sa ozbiljnim fizičkim posledicama.

- Ovde se radi o veoma popularnom izazovu. Pored ovog, imali smo slučajeve u Srbiji da su deca gurala kovanice u utičnice rizikujući na taj način svoj život. Godinama je aktuelan izazov pod nazivom "petoparac" u kom obično učestvuju učenici osnovnih škola. U ovoj igri dva đaka stoje jednan naspram drugog sa stisnutom pesnicom pri površini stola. Tada jedan od njih odguruje kovanicu u pesnicu drugog "takmičara" izazivajući ozbiljna krvarenja. Takođe, postoji izazov kada, dečaci jednako kao i devojčice, progutaju kovanicu i onda ih magnetom "traže" po stomaku - opisala je naša sagovornica. 

Foto: Shutterstock

Vremenom, deca su postala veštija u sakrivanju ovakvih igara od svojih roditelja smatrajući da će tako izbeći njihove kazne i osude. Međutim, pronašli su način kako da njihovi video snimci postanu viralni.

- Najveći broj izazova u Srbiji preuzeti su sa Tik-Toka. Međutim, deca su postala svesnija da ih roditelji na pomenutoj društvenoj mreži lako kontrolišu što je stvorilo strah među njima. Oni oponašaju izazove sa interneta i potom ih dele po Viber grupama i tako sakriju njihove postupke od svojih roditelja. Deca su mudra i znaju lako da prevare roditelje - istakla je Katarina Jonev. 

Psiholog Jovana Stojković smatra da se uticaj društvenih mreža odrazio i na pomeranje određenih granica u odrastanju dece.

- Veliki problem sa kojim se susrećemo je pomeranje granica u godinama kod odrastanja dece. Pre 20 godina deca nisu bila sposobna da se samopoveđuju ili da pristaju na izazove koji mogu ozbiljno da ozlede. Tada se smatralo da deca pre 14. godine nisu imala kapacitete niti kognitivne sposobnosti da naude sebi. Nažalost, internet ih sada podstiče na takve stvari - rekla je Stojković.

Foto: Privatna arhiva

Posledice oponašanja ekstremnih izazova sa društvenih mreža mogu imati ozbiljne psiho-fizičke posledice, ali takođe odbijanje takvih "igara" stvara pritisak od vršnjaka koji može dovesti do nasilja.

- Izazovi utiču na decu krajnje negativno. Ukoliko dete odradi opasan zadatak može imati fizičke, psihičke pa čak i fatalne posledice, a u slučaju odbijanja istog biće okarakterisan kao slabić. Ako je neko dete dovoljno zrelo da ne prihvati izazov dobiće epitet kukavice i biće izostavljen iz društva, zbog čega mnogi pristaju na morbidne igre. Žrtvama izazova je cilj da se dokažu, a do ohrabrivanja dolazi jer su izloženi ekstremno neprimerenom sadržaju na internetu i nemaju razvijenu kritičku svest samim tim ne razmišljaju o mogućim posledicama - rekla je Jonev.

Foto: Shutterstock

Ekstremni izazovi koji su dostupni na internetu nekada imaju i fatalne posledice. Psiholog Stojković smatra da su društvene mreže podstiču decu na samopovređivanje, ali takođe i na dokazivanje društvu i okolini.

- Na Tik-Toku imamo slučajeve gde su korisnici uživo snimali samopovređivanje, pa čak i suicid. Sve je to podsticaj omladine na iste takve poduhvate. Mladi kada iskuse ekstremne vrste izazova traže još, jer je to njihov period života kada eksperimentišu. U tom slučaju su najugroženija deca koja nemaju saompouzdanje, jer misle da će biti prihvaćeni ako urade nešto morbidno - istakla je psiholog.

Foto: AP Photo

Iako se mnogi roditelji trude da njihova deca steknu svest o opasnostima koja vrebaju na društvenim mrežama, stručnjak za bezbednost dece na internetu smatra da je glavni krivac za ovakav model ponašanja omladine zapravo društvo.

- Društvene mreže su lako dostupne deci još od najranijeg uzrasta, a tamo radi ko šta želi. Društvo je glavni krivac što morbidni izazovi su brzo zaživeli među omladinom. Svedoci smo da čak i najmlađi osnovci se ugledaju na neprimerne idole sa antivrednostima koje promovišu na svojim internet profilima. Iako su deca već od rođenja pristuna na društvenim mrežama usled objavljivanja njihovih slika od strane roditelja, preporuka je da osobe mlađe od 13 godina ne budu izložene internetu. Nažalost, praksa u Srbiji je pokazala da učenici već od prvog razreda osnovne škole su aktivni na društvenim mrežama gde otkrivaju veoma veliki spektar svojih aktivnosti i otvoreno pričaju o svom privatnom životu - istakla je Jonev.

Pored društva, želju za novim bizarnim izazovima deca stvaraju sama sebi. Jedini način da se probudi svest je uticaj roditelja na dete.

- Deca kada rade ekstremne stvari, između ostalog i samopovređivanje, retko kad osećaju bol, jer to kod njih izaziva zadovoljstvo. Izazovima oni aktiviraju neurone u glavnim oblastima mozga za zadovoljstvo, time stvaraju dopamin u svom organizmu i podstiču lučenje adrenalina. Ovo je razlog zbog kojeg roditelji treba da se trude i razgovaraju sa svojom decom. Danas deca ulaze u pubertet već sa 10 godina života, i često ne slušaju svoje roditelje jer ih zanima samo mišljenje svojih vršnjaka. Zato je najbitniji otvoren odnos između dece i roditelja, kao i konstantna kontrola, jer ovakav model ophođenja se može svrstati u poremećaj ponašanja - istakla je psiholog Jovana Stojković. 

Foto: pexels.com

Roditelj je heroj i uzor u stvarnom životu deteta, a to treba da bude i u digitalnom svetu. On mora da bude prva instanca kojoj će se dete obratiti kada se susretne sa bilo kojom vrstom uznemiravanja na internetu. Preventiva i dobra komunikacija roditelja sa decom je ključna u zaustavljanju izazova koje nameće internet.

- Vrlo je važno da roditelji što više pričaju i usmeravaju svoju decu. Ključno je da deca budu svesna da su pod nadzorom roditelja, jer u suprotnom biće gurnuta u lavirint društvenih mreža. Roditelji treba kroz celo detinjstvo da stvaraju samopouzdanje i samovrednovanje kod svoje dece, jer samo na taj način će sprečiti negativni uticaj vršnjaka na njih. Najbitniji je dobar i otvoren odnos na relaciji roditelj - dete, a to se gradi već od prve godine života. Kad dete ima "svoje ja" neće pasti pod uticaj vršnjaka. Lajkovi i pregledi na društvenim mrežama su samo broj i ništa ne znače u stvarnom životu - zaključila je za naš portal Katarina Jonev.