ČIJE GENE NOSE SRBI? Iznenadiće vas kad vidite koje pleme je najstarije na našim prostorima

Još kad bi Krtinić bio naučnik, ili barem istoričar, možda bi rad imao i bilo kakvu naučnu odliku, ovako je samo jedna šarena laža, u najmanju ruku neozbiljno hipotetisanje. Prvo i prvo, haplogrupe(varijeteti Y hromozoma u ovom slučaju) nemaju nikakvo etničko obeležje i nastali su u paleolitu(starijem kamenom dobu). Dobro ste čuli, paleolitu. Ne neolitu, ne mezolitu, već paleolitu. Dakle, to su genetske karakteristike pećinskog doba. Vrlo je neozbiljno govoriti o bilo kakvim, čak i pra etnogrupama u tom periodu. Postoje samo prapopulacije. Takođe i obeležavanje nije ujednačeno i ono je samo po potrebi markorano, jer se mutacije uvek izdvajaju na svakih 25 generacija, kako je meni objasnio dr. Kljosov, a dodaju se naizmenično alfa numerici(slovo broj). Tako je haplogrupa markera E samo jedna grana kao i F i može se vrlo sitno obeležiti i nisu isti oni E u Africi i oni kod Srba, ili kod Šćiptara. Ne postoji nikakva starobalkanska haplogrupa i ona je odavno izumrla. Verovatno je bila neka od varojanti G. Dakle, ne postoje slovenske, germanske, turske, arapske, grčke i druge haplogrupe, već postoje geografske haplogrupe, stepske, šumske, anadolske, arabijske, srednjoistočne i druge haplogrupe. Takođe je kod naroda bitan fenotip(rasna varijacija), a ne genotip(haplogrupa). Tako Tesla, vojvoda Mišić, Đoković i ja imamo isti fenotip, ali različiti genitip. Baljan je doživeo depopulaciju najmanje dva puta i prva je bila posle Ilirskog ustanka, kada je istrebljeno starosedelačko stanovništvo, tj oni došli između 1500-1000 p.n.e. i doseljeno anadolijsko, a zatim u 5om veku kada je Atilo istrebio balkanske provincije na 300Km od granice Save i Dunava. Krajem 5og veka dolaze stepski Srbi i naseljavaju u početku prazne provincije Dalmacija i Prevalis. Sve bitne haplogrupe kod tih Srba, dakle i I2a, I1a, R1a, R1b, E2, Q tipovi su stepski i ove grupe se mogu nsći i kod Srba na severu. Ovo su stepljačke haplogrupe. E tipove koji imaju Šćiptari(osim Albanaca na krajnjem severu, bivših Srba) su kavkaskog porekla, a srpski tj stepski E tipovi kod Srba su srodni onim u Afganistanu(takođe postoji narod Serbani). Kod nas anadolijske gene imaju samo romanovlaška plemena, Kriči, Lužani, Bukumiri i Mataruge, sa kojima se Srbi nisu mešali. To su neki J tipovi iz Anadolije. I danas genetičari i rodoslovci priznaju da većina današnjih Srba(oko 83%) dolazi iz Vilajeta Skenderija i da su oni repopulisali opustelu Srbiju. To priznaje sve više istoričara, ali to pokazuju i individualna porodična predanja. To je samo jedan fenotip ljudi. Razlike među savremenim Srbima, pogotovo Beograđanima su sasvim savremenog porekla. Nisu Srbi nikakva novonacija, kao Kanađani, Australijanci, Rumuni i drugi da bi bili mešavina nekih ne znam ni ja kojih naroda. Srbi su antički narod i to nalazimo kod Plinija Starijeg, Ptolomeja, Tacita, kineskih i persijskih hroničara, a Krtinićev kompleks je nešto drugo. Srodnost sa tipovima iz Katalonije je od tuda što je treća grupa Srba, oni predvođeni od Tocila, otišla u bivšu rimsku provinciju Hispaniju, to su Katalani, tj Get Alani. Narodni zakonik kod Srba je bio vrlo strog i nije bilo prelaska između kasti. Stvar kod ovakvih istraživanja je da generičari utvrđuju ovakve grupe tačno, ali da isti nd znaju šta one znače u društvenom poretku zajednice, a da društvenjaci imaju neke svoje, mogao bih se usuditi reći i debilne, u najmanju ruku neozbiljne konstrukcije. Dakle, Srbi jednostavno imaju srpske gene, one koji su se prirodnim procesom etnogeneze(postanak naroda) razvili još u antičkom vremenu.