OVE ŽENE MOGU SVE! Stanislava je auto-mehaničar, Jelena rukuje rudarskim mašinama, a kad vidite čime se bave Jasmina, Andrijana i Kaća NEĆETE VEROVATI

Mehaničar, rudar, šofer, odžačar... Fizički teški poslovi, prljavi i vrlo često opasni po život. Umazane ruke do lakata, žuljevi na šakama, ali one se ne žale, jer vole ono što rade. Jasmina je odžačar, Stanislava je auto-mehaničar, Katarina radi u rudniku, Jelena je rukovalac rudarskim mašinama, a Andrijana vozač "džina" od 220 tona.

Zajedničko ovim ženama jeste to što posle napornog radnog dana dolaze kući gde su nežne majke, brižne supruge i doterane žene koje vole da se druže i izlaze.

Nije im strano da rade sa komplikovanim alatima, niti da rukuju opasnim mašinama, ali isto tako su vešte da se našminkaju, rade domaće zadatke i spremaju ručak. Prema rečima muških kolega, one su pedantnije, organizovanije i odgovornije prema poslu i mušterijama od njih.

Foto: Informer DN

Odžačarka Jasmina donosi sreću

Jasmina Dinić (50) iz Beograda već 27 godina jedina je žena odžačar. Sa suprugom Radovanom osnovala je firmu za održavanje dimnjaka.

- Čude mi se i dan-danas, govore mi: "Jao, kako to možeš?" Meni je ovo kao da putujem, jer upoznajem različite ljude - kaže Jasmina.

Njena porodica se u početku čudila što im se ćerka bavi ovim zanatom, ali se Jasmina u potpunosti pronašla u tome. Kako nam objašnjava Jasmina, dimnjak se čisti iz tavanskog dela, a za to joj je potreban poseban alat.

- Najosnovniji je štoser, odnosno čelična sajla duga otprilike 11,5 metara, i to mora da ima svaki odžačar. Da bi se skinula smola sa dimnjaka, da se ne bi zapalio, radi se mašinsko pranje. Tu su i četka, dimničarski ključ za vratanca i baterijska lampa. Potrebno je oko sat vremena da očistimo dimnjak - napominje Jasmina.

Foto: Informer DN

Auto-mehaničarka s manikirom

Stanislava Timotijević Staša (39) iz Beograda je nakon diplomiranja na Fakultetu organizacionih nauka i decenije rada u toj oblasti odlučila da postane auto-mehaničar. Ljubav prema automobilima preneli su joj otac i brat.

- Više od 17 godina popravljamo i prepravljamo automobile. Svako popodne, naročito vikendom, znalo se gde sam - kaže Staša i dodaje da su vežbali na tatinoj "zastavi 128", koju su rastavili i sastavili bezbroj puta.

Kako kaže, ako radiš ono što voliš, onda nema prepreka.

- Radovi na trapu automobila su teški i naporni, ali su mi omiljeni, jer su konkretni. Problem se lako uoči, prilično jednostavno popravi, a efekat je upečatljiv - objašnjava Staša i dodaje da za 30 minuta može da odradi mali servis.

Prema njenim rečima, oduvek je znala da će joj ovaj hobi zapravo postati glavno zanimanje.

- Kada sam upoznala sadašnjeg muža, koji je takođe mehaničar, rešila sam da se potpuno posvetim onome što zaista volim da radim - otkriva Staša, koja se prošle godine ostvarila i u ulozi majke.

Foto: Informer DN

Kaća radi u rudniku i život joj nije lak

Da je rudarski hleb sa sedam kora težak i kako funkcioniše život i rad u samoj utrobi zemlje ispričala nam je Katarina Puškić (27) iz Krivelja. Završila je Rudarski fakultet u Boru. Pradeda joj je bio rudar, pa je to i bio donekle razlog zašto se upustila u ovu avanturu.

- Moji su veoma ponosni na mene. Trenutno sam rukovodilac u borskom rudniku "Jama". Podzemna eksploatacija rude mi je uvek bila inspiracija i izazov - kaže Katarina.

Svakodnevni silazak na više od 500 metara dubine po mračnim hodnicima niti je plaši niti joj je težak.

- Za mene je ovo posao kao i svaki drugi koji bih jednako odgovorno i s ljubavlju radila. Tačno je da nije svejedno sići u dubinu zemlje, gde ima i vode, vlage, promaje, ali bože moj, adrenalin je veći kada ovako nešto radiš i na kraju kada znaš da je tvoj rezultat nemerljiv - ponosna je Katarina.

Foto: Informer DN

Čupka rukuje rudarskim mašinama

Jelena Marković Čupka (35) u Majdanpek je došla pre 20 godina kao tehničar drumskog saobraćaja. Danas, po oceni svojih pretpostavljenih, slovi za jednog od najboljih rukovalaca četiri rudarske mašine na Flotacijskom jalovištu kineske kompanije "Ziđin". U toku jedne smene radne zadatke obavlja na sve četiri mašine - utovarivaču ULT, kombinirki, buldožeru i valjku.

- Dete sam sa sela i iz rodnog Rakinca došla sam u rudarsko mesto veoma mlada. Zaljubila sam se još tokom srednje škole u Andriju, sa kojim imam dvoje dece. Osim što sam vozila očev traktor, nisam ni sanjala da ću danas biti jedina žena rukovalac na četiri rudarske mašine - kaže Jelena i dodaje:

- Među kolegama imam povlašćen status. Pažljivi su, uvek su tu za mene, kao i ja za njih, i kažu da sam pravi drug, ali i da vozim jednako dobro kao oni. Žene zaista mogu sve, da budu najbolje u poslu, uzorne supruge i dobre majke - ističe Jelena, dodajući da najviše voli da vozi utovarivač, popularni ULT.

- Pre nego što započnem smenu, najpre proverim ispravnost mašine, ulje u kočnicama. Pravim puteve, planiram teren, nasipam rizlu, pravim bankine...

Foto: Informer DN

Andrijana - vozač "džina" od 220 tona

Majdanpečanka Andrijana Dulkanović (31), uprkos krhkoj građi i svega pedesetak kilograma, savršeno se snalazi za volanom grdosije, rudarskog kamiona marke "belaz", nosivosti 220 tona, pored čijeg točka bukvalno izgleda kao mrva. Jedina je dama koja vozi ovako moćnu mašinu.

- Kolege su uvek tu za mene, da priteknu kad god mi nešto zaškripi... U poslu smo ravnopravni. Nisam ni sanjala da ću jednog dana voziti moćni "belaz". Osećaj je neverovatan i ne bih ga dala ni za šta na svetu - ponosno priča Andrijana.

Svesna činjenice da joj je poveren odgovoran posao, ali i mašina čija se vrednost procenjuje u milionima evra, Andrijana se prema svojim radnim obavezama tako i ophodi.

- Uspevam sve da postignem. Imam vremena i za izlaske sa drugaricama, ali i da po kući obavim sve - priča Andrijana, koja je kao devojčurak volela da sa ocem uhvati volan njegovog kamiona "tam", na kome je učila vožnju.