POLAGANJE VENCA NA SPOMENIK STRADALIM JEVREJIMA: Obeležena 79. godišnjica deportacije subotičkih Jevreja

Polaganjem venaca na spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta, na Trgu jevrejskih žrtava, komemorativnim skupom u Sinagogi i polaganjem venaca na spomenik žrtvama Holokausta u dvorištu Sinagoge, danas je obeležena 79. godišnjica deportacije subotičkih Jevreja u tranzitne logore, a potom u Aušvic i druge koncentracione logore i fabrike smrti širom Evrope.

Venac  na spomenik stradalim Jevrejima u dvorištu Sinagoge u ime grada Subotice položili su
gradonačelnik Stevan Bakić i zamenik gradonačelnika Imre Kern, a u ime Skupštine grada
Subotice, predsednik Skupštine grada dr Balint Pastor.

Gradonačelnik Bakić je, obraćajući se prisutnima u subotičkoj Sinagogi, podsetio da su monstruoznim nacističkim projektom nazvanim „Konačno rešenje jevrejskog pitanja“ koji nije imao sebi ravnog ni u najmračnijim razdobljima svetske istorije, Jevreji bili osuđeni na potpuno fizičko uništenje.

- U Holokaustu, genocidu nad Jevrejima koji su počinili nacistička Nemačka i njeni saradnici
širom okupirane Evrope tokom Drugog svetskog rata, na najzverskiji način – samo zato što su
bili Jevreji – ubijeno je više od šest miliona nevinih ljudi. Od ovog zla – od kojeg je su stradali i
nemoćni starci, i žene, i milion i po dece – nisu bili pošteđeni ni Jevreji u bivšoj Jugoslaviji. Od
75.000, koliko ih je živelo u predratnoj Jugoslaviji, rat je preživelo oko 15.000 Jevreja - rekao je
Stevan Bakić.

Podsetio je da je ogromne žrtve pretrpela i subotička jevrejska zajednica i da je u zoru, 16. juna
1944. godine, u teretnim vagonima, u sabirni logor u Bačalmašu deportovano je oko četiri hiljade
subotičkih Jevreja, odakle su ih Nemci dalje sproveli u Aušvic i druge logore smrti širom
Evrope.

Foto: Grad Subotica

- U zloglasnom Aušvicu, najvećoj mašini za ubijanje koja je ikad izmišljena i napravljena,
stradala je većina Jevreja deportovanih iz subotičkog geta. Posle Drugog svetskog rata, u ratom
opustošenu i razorenu zemlju postepeno su se vraćali i preživeli subotički Jevreji. Od nešto više
od šest hiljada Jevreja, koliko ih je neposredno pre okupacije živelo u Subotici, u grad se vratilo
oko hiljadu. Usled velikih migracija njihov broj je tokom vremena nastavio da se smanjuje, ali
zahvaljujući onima koji su ostali u gradu, a kojih je bilo nekoliko stotina, u Subotici je očuvana
jevrejska tradicija, običaji, vera i kultura - naglasio je Stevan Bakić.
Ukazao je i na činjenicu da su u Drugom svetskom ratu, koji je, kako je rekao, ispisao večne
stranice srpsko-jevrejskih veza, Srbi i Jevreji stajali u istom stroju za gubilište i od ruku istih
dželata ubijani po istim konclogorima.

- Činjenica je, takođe, da je Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj Jevreji nisu bili fizički
ugroženi niti podvrgnuti grupnom istrebljenju i genocidu od domaćeg stanovništva – jedino od
strane okupatora koji su, istovremeno, proganjali i ubijali i Srbe. Posebni rasni zakoni, kao što
znate, primenjivani su i protiv Roma kako u Trećem rajhu, tako i u okupiranim zemljama pod
njegovom kontrolom - istakao je Stevan Bakić.

On je podvukao da, iako su promenjene geopolitičke okolnosti u Evropi, pa i u svetu, Holokaust
više nikada i nigde ne sme da se ponovi.

- Na nama i budućim generacijama je da pamtimo, negujemo sećanje na žrtve i klanjamo se
senima stradalih subotičkih Jevreja, ali i senima svih onih koji su stradali samo zato što su bili
druge nacije i druge vere i što su stali u odbranu svog nacionalnog ponosa i prava na postojanje.
Uveren da svako nasilje zasnovano na ideološkoj i rasnoj mržnji, bez obzira na to o kom se
narodu radi, upravo zbog svog ogoljenog zla nikada ne može da prevlada, dozvolite mi da, na
kraju - naglasim da će Grad Subotica i ubuduće biti partner Jevrejskoj opštini.

Grad Subotica podržava jevrejsku zajednicu u nastojanjima da od zaborava sačuva činjenicu da je ona u Subotici postojala i da i dalje živi i stvara. Iako malobrojna, jevrejska zajednica je dala značajan doprinos razvoju i napretku našeg grada. Neka je večan pomen i slava jevrejskim žrtvama“, zaključio je gradonačelnik Stevan Bakić.

Predsednik Skupštine grada Subotice i predsednik Upravnog odbora Fondacije „Subotička
Sinagoga“ dr Balint Pastor je rekao da se počinjena zlodela nikad ne mogu ispraviti, pa čak ni
ublažiti. Za to ne postoje opravdanja, niti ona vremenom mogu da izblede.

- Zajednička komemoracija povodom godišnjice deportacije subotičkih Jevreja nas suočava i
upozorava da postoje ljudi, koji kada dođu na vlast, sistemski čine zločine nepojmljive zdravom
razumu. Ne može se dovoljno puta naglasiti da diskriminatorska retorika, stvaranje mržnje,
kreiranje slike neprijatelja na početku može poslužiti kao jeftin i efikasan politički alat, ono se
međutim veoma brzo otme iz domena fraza i vodi u tragediju. Zato od takvih ponašanja treba da
se ogradimo, da ih jasno i glasno osudimo i da se protiv njih borimo, jer su posledice stravične –
bol, strah, nepoverenje i, kako nas ovaj spomenik u dvorištu Sinagoge opominje – stradanje
nevinih - naglasio je dr Balint Pastor.

Foto: Grad Subotica

Podsetio je kako su pripadnici jevrejske zajednice u Subotici bili žigosani, proganjani i ubijani,
da su prvo lišeni ljudskog dostojanstva, zatim imovine, a na kraju i života, i da je za njima ostala
velika praznina.

- Ostaje nam da čuvamo sećanje na njih i uvek ćemo znati i ceniti sve duhovne i materijalne
vrednosti kojima su doprineli društvenom, ekonomskom i kulturnom razvoju našeg grada.
Genocid nad Jevrejima se ničim ne može iskupiti. Ali negujemo sećanje na njih i čuvamo
njihovu ostavštinu. Tako oni ostaju zauvek sa nama - istakao je dr Balint Pastor.

Prisutnima se obratio i predsednik Jevrejske opštine Subotica Robert Sabadoš koji je između
ostalog istakao odgovornost jednih za druge i za izgovorenu reč od koje počinje razdvajanje,
govor mržnje, isključivost.

- Odgovorni smo da sledećoj generaciji prenesemo poruku iz prošlosti da u svakom sukobu,
ratnom vihoru, stradanje nevinih žrtava detinji plač, majčina suza ostavljaju ožiljak i ranu na
svačijoj duši. Zato se sećamo i moramo svake godine da se sećamo - naglasio je Robert Sabadoš.

Vence  na spomenik stradalim Jevrejima u dvorištu Sinagoge položili su i pedstavnici
Severnobačkog upravnog okruga, ambasade Mađarske u Beogradu, konzularnih predstavništava,
jevrejskih opština, nacionalnih saveta i pojedinih  organizacija i udruženja.