NA OVOM SMERU NA FILOLOŠKOM SE PRIJAVILO SAMO 29 KANDIDATA: Pogledajte za koje fakultete je interesovanje najveće

Za smer srpski jezik i književnost na beogradskom Filološkom fakultetu ove godine se tokom prva dva konkursa prijavilo samo 29 kandidata.

Na čak 13 od 31 fakulteta BU više je prijavljenih kandidata nego što ima mesta, a najveće interesovanje ove godine je za FON, Ekonomski i Elektrotehnički fakultet, kao i Stomatološki i Medicinski. Tako je na FON, za smer informacioni sistemi i tehnologije, prijavljeno čak 1.478 kandidata, a ima mesta za 590, dok je za menadžment i i organizaciju prijavljeno 1.058 budućih brucoša, a mesta ima za 590.

Veliko interesovanje je i za ETF, gde su se za softversko inženjerstvo prijavila 424 kandidata, a ukupan broj mesta je 180. Na Ekonomskom fakultetu u prva dva dana prijave je podnelo 1.935 kandidata, a mesta ima za 990. Svršeni srednjoškolci su zainteresovani i za psihologiju, te se ove godine za taj smer na Filozofskom fakultetu prijavilo 816 osoba, a ima mesta za njih 116.

Foto: Shutterstock

S druge strane, iz godine u godinu sve je manje kandidata za zanimanje profesora i nastavnika srpskog jezika.

Prema podacima BU, na Filološkom fakultetu, za smer srpski jezik i književnost, prijavila su se 29 srednjoškolca, za srpsku književnost i jezik 16, a mesta ima za 90, dok se za jezik, kulturu i književnost prijavilo njih 476, a ima mesta za 1.143 brucoša.

Za Učiteljski fakultet ponovo vlada interesovanje, međutim, za smer obrazovanje vaspitača na katedri tog fakulteta BU u Novom Pazaru prijavilo se samo troje, a za obrazovanje učitelja 29, dok je u Vršcu za smer obrazovanje učitelja prijavljeno sedmoro!

Da je ovo zabrinjavajući trend koji iz godine u godinu u našoj zemlji uzima sve većeg maha, potvrđuje Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija.

- Ovo nije novina, to traje već nekoliko godina i mi na to stalno upozoravamo. Činjenica je da današnja deca biraju zanimanja koja su profitabilna. Na primer, IT sektor je prominentan, medicina takođe, jer je lekar i dalje prestižno zanimanje, za razliku od profesora, koji to više nije - ističe Dimitrijevićeva i dodaje:

- Ovo je znak da katedre moraju naći načina da budu atraktivnije, ali i da se država ponudi da da bolje uslove rada i veću zaradu. Današnja deca uzimaju poslove u kojima gledaju da svakih šest meseci mogu da napreduju, a to u prosveti ne mogu, što je takođe jedan od razloga. Biti profesor je nešto najlepše na svetu, ali čak i oni koji završavaju matematiku ne rade u školi, već odlaze u firme, banke... Zato nama fale matematičari, informatičari, a o fizičarima da i ne govorimo, nema ih.