DANAS SLAVIMO VIDOVDAN! Sudbonosni dan u istoriji Srba!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 28. juna svake godine obeležavaju Vidovdan.

Vidovdan je zvanični državni praznik u Srbiji, u znak sećanja i poštovanja prema svima koji su stradali za otadžbinu.

U hrišćanskom kalendaru ne postoji svetac sa ovim imenom i pre više od jednog veka, tačnije tek 1892. godine, Srpska pravoslavna crkva ga je prvi put unela kao praznik u svoje kalendare, stavljajući ga u zagradu iza proroka Amosa i kneza Lazara, čije je kultove negovala.

Zbog toga što se najvažniji događaj u srpskoj istoriji u minulih šest vekova, Kosovski boj, odigrao na Vidovdan 1389. godine, prepliću se istorijska zbilja i narodni običaji i verovanja, pa se kosovski mit, kao najrazgovetniji znak srpske narodne svesti, razvijao uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida.

Istorija

Upravo Bitka na Kosovu postala je ključna odrednica srpske istorije, pre svega zbog svesne žrtve. U boju je poginuo i sultan Murat, što je jedinstven slučaj u turskoj istoriji.

Sticajem neobičnih okolnosti Vidovdan se pokazao kao važan datum u nizu momenata srpske prošlosti.

Foto: Wikipedia

U tom smislu najčešće se ima u vidu da je upravo na Vidovdan 1914, Gavrilo Princip ubio Franca Ferdinanda Habzburškog, prestolonaslednika Austrougarske. Što se ispostavilo kao početak Prvog svetskog rata.

Upravo na Vidovdan potpisan je 1919. Versajski mirovni sporazum, između zemalja Antante i Nemačke, vinovnice Prvog svetskog rata.

Plod srpske pobede u tom ratu bilo je obrazovanje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, čime su ostvareni srpski ratni ciljevi i okupljanje pod jednim državnim krovom zemalja za koje je Srbija bila zainteresovana. U to vreme, to je doživljeno kao konačno ostvarenje nacionalnih ciljeva.

Na Vidovdan 1921, godine Ustavotvorna Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je prvi Ustav zajedničke drzave, koji će biti zapamćen kao - Vidovdanski.

Država je proglašena ustavnom, parlamentarnom monarhijom s dinastijom Karađorđević na čelu.

Ustav je važio do 1929. kada ga je kralj Aleksandar Karađorđević suspendovao pošto je zaveo ličnu vladu kako bi stabilizovao prilike u zemlji.

Foto: wikipedia.org

Godine 1881, potpisana je Tajna konvencija između Srbije i Austrougarske, plod razočarenja kneza Milana Obrenovića ponašanjem Rusije, počev još od nametanja Sanstefanskog sporazuma marta 1878, kada je Rusija pokušala, na štetu Srba, da stvori Veliku Bugarsku. Velike sile su potom na Berlinskom kongresu delom izašle u susret srpskim težnjama, pored teritorijalnog proširenja priznata je i potpuna suverenost.

Srbiji je Tajnom konvencijom obezbeđen mir, stabilnost, i ozbiljan ekonomski uspon tokom narednih decenija, kako je to tumačio Slobodan Jovanović.

Na Vidovdan 1948, u Bukureštu je objavljena Rezolucija o stanju u KPJ kojom je sovjetski vođa Staljin, posredstvom Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro ili Kominform) osporio vrh KPJ. Rezolucijom su pozvane zdrave snage da zbace čelnike KPJ,zbog revizionizma.

Pokazaće se, taj događaj, odnosno odbacivanje Rezolucije Informbiroa, trasiraće potonju nesvrstanu politiku Jugoslavije.

Godine 2001, upravo na Vidovdan, Tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, izručen je Slobodan Milošević, prethodno predsednik Srbije i Savezne republike Jugoslavije.

Tadašnja vlast u Srbiji tvrdila je potom da je to bila neobična slučajnost, odnosno da niko od njih nije ni shvatio, u konkretnoj situaciji, o kom datumu je reč.

Verovanja i običaji

Vid je smatran vrhovnim božanstvom, "Bogom nad bogovima", a svi drugi bogovi tek polubogovima. Verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči".

Foto: Wikipedia

Samo ime ovog svetitelja, Vid, odredilo je najvećim delom i prirodu rituala koji su izvođeni na njemu posvećen dan. Bilo je, na primer, veoma važno šta će se toga dana videti. Ono što bi čovek tada video, u tome bi, po opštem uverenju, kasnije imao uspeha.

U selima pod Fruškom gorom, na primer, na praznik izjutra seljaci su se umivali rosom i pri tome govorili: "Oj Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio."

Sličan običaj zabeležen je i kod Banatskih Hera. Tamo su majke na Vidovdan dovodile svoje kćerke do plota, a ove bi se obraćale svecu: "Vido, Vidovdane, što god očima vidim, sve da znam raditi." U nekim su pak krajevima iznosili na videlo svoje tapije i obligacije, u drugim su vadili novac iz kase i brojali ga. Bilo je mnogo postupaka te vrste.