Ko je monah koji je isprozivao Anu i Bastijana? Iguman manastira Ribnica je jutjub zvezda, svirao je sa EKV-om, a ovako govori o KiM! (VIDEO)

Arsenije Jovanović iguman je manastira Ribnica, u selu Paštriću kod Mionice, a intrigantne detalje svog burnog života dočarao nam je u svojoj biografiji. Danas je jedan od najvećih duhovnika sa naših prostora i prava slika kako put ka Bogu može da preobrazi grešnika. Najveći stepen duhovnosti dostigao je u manastiru Ostrog. Arsenije Jovanović nije običan monah, on je svestrana, harizmatična ličnost, pisac, uspešan slikar, a po profesiji stomatolog.

Monah Arsenije je ponovo u žižu javnosti dospeo nakon što je isprozivao našu bivšu teniserku Anu Ivanović i njenog supruga Bastijana Švajštajgera.

Inače, pre nego što se zamonašio, bio je veoma aktivan na muzičkoj sceni takozvanog Novog talasa. Svirao je sa članovima EKV, a o svom iskustvu 2006. je objavio knjigu "Bog i rokenrol". 

Bio je svedok stradanja svojih prijatelja iz kultne beogradske grupe Ekatarina Velika, u vremenu iz kog ga mnoge starije generacije pamte.

Sedam godina Arsenije je proveo u manastirima širom sveta, bio osamljen pet godina na planini bez kontakta sa svetovnim, da bi pronašao put spasenja i izašao iz pakla iz kog nisu mogli njegovi prijatelji.

U manastiru Ostrog Arsenije je otvorio dušu otvoreno pričajući o narkoticima, svom i životu svojih prijatelja.

- Naduvaš se hašišom, uzmeš gitaru, kreneš u svoj svet, a od tog sveta, samo je jedan korak do suicida - počinje priču Arsenije.

- Rođeni smo u Beogradu, bili nerazdvojni od detinjstva: ja, Milan Mladenović, Bojan Pečar, Magi, Ivica Vdović… Bojan i ja smo u to vreme imali svoju grupu, ja sam pevao i svirao klavijature. Mi smo bili ljudi koji su hteli nešto novo. Bili smo deca beogradskog asfalta, velikog srca, svi talentovani za umetnost. Međutim, krenuli smo putem kojim nismo imali nameru, a u tom komunističkom periodu možda je to i bio jedini način da iskažete bunt i upadnete u varljiva četiri zida rokenrola - priseća se monah.

Foto: privatna arhiva Borivoja Gerzića

Kako tvrdi, svi njegovi prijatelji - muzičari, pesnici, glumci, slikari - pokošeni su sidom, hepatitisom i pronađeni predozirani. Oni koji su ostali da žive još uvek su među istim zidovima. Najbolniji gubitak za Arsenija je najbolji drug iz detinjstva, slikar Dušan Gerzić Gera kog je takođe pokosio heroin.

- Rokenrol ostavlja ožiljke i teške posledice - vraća se sećanjima Arsenije.

Diplomirani stomatolog Aleksandar Jovanović, danas monah Arsenije, uspeo je da se spase na svoj način:

- Pisao sam otvoreno, a Bog mi je svedok da nisam ništa izmislio, jer sam i ja praktično bio gori od svih njih - priznaje Arsenije.

Svoje nastupe objašnjava kao mistične obrede

- To su bile električne liturgije, na toj liturgiji pričešće je bio narkotik, džoint ili crta. A kako je svet rokenrola tako dobar, zašto nam treba narkotik - postavlja pitanje i sebi i deci ovog veka.

- Moje je da pokušam da objasnim i prevedem ljudima ono što ne vide, jer nisu iskusili, jer i ja sam bio mangup, probisvet, čitao sam i gledao i doživeo svašta. Rokenrol ima neki smisao samo u počecima i da to bude samo jedna vrsta bunta protiv sivila svakodnevice, ukoliko se pređe granica, uz konzumiranje narkotika, on postaje otrovan, ako se pretera postaje smrtonosan - zaključuje priču monah Arsenije.

Ko je monah Arsenije danas?

On je pravoslavni učitelj, mentor, propovednik, pravoslavni psiholog, filozof koji drži duhovnu propoved na jedan specifičan način, tako što se praktično ispoveda pred prisutnim audotorijumom. A njegova ispovest je toliko moćna i poučna jer je lična i iskrena, stoji u komentarima ispod njegovih emisija na Jutjub kanalu.

Nedavno, u jednom svom intervjuu, osvrnuo se na najrasprostranjeniju bolest savremenog društva - depresiju i otkrio razlog zbog čega ova pandemija ne prestaje. Tajna je u jednoj stvari!

Brzina koju živimo i koja nam je nametnuta vodi, kaže, na psihijatriju, kod dilera, u javnu kuću ili u restorane:

- Zašto su na Zapadu ljudi predebeli? Zato jer im je duša beskrajno gladna, a telo im je sito. Oni jedu da utole glad, ne fizičku, već duhovnu, a ona ne može da se utoli hranom u fast fudu.

Uzrok ovakvog stanja je, prema rečima oca Arsenija, nedostatak ljubavi.

- Nema ljubavi. Društvo odvlači roditelje van kuće, preopterećeni su, nemaju vremena za decu. Vaspitavani smo bez ljubavi. Zato imamo epidemiju psihičkih bolesti. Od lakših, poput anksioznosti, strahova i depresije, pa do najtežih stanja. To sve potiče od uništavanje žene koja gubi dva svoja najmoćnija oružja: ženstvenost i ljupkost. Izgubivši kontakt sa Bogom i onim što joj je Bogom dano takmiči se sa muškarcem. Deca odrastaju u tom ambijentu i kada majke izgube svoju crtu žene, onda i devojčice, njihove ćerke, postaju još gore. Muška deca počinju da mrze majke koje ih nisu vaspitale da vole ženski rod i to stvara ambijent nasilja u kojima muškarci maltretiraju žene i decu. Gubi se svaka mera - Arsenije nam prenosi mudrosti.

Sami pravimo pakao, a ne Bog

Otac Arsenije objašnjava kako to sami pravimo pakao sa kojim se suočavamo i za života, ali i kada naše srce prestane da kuca.

- Sami stvaramo pakao. Nije Bog stvorio pakao, mi ga stvaramo. Autodestruktivnim životom, zlim pomislima i delima uništavamo dušu, srce, um koji suočavanje sa božanskom, netvarnom svetlošću posle smrti doživljavaju kao mučenje i pakao. Kao što se bolestan čovek sklanja od sunca, tako i bolesnoj duši smeta i muči je svetlost božanske ljubavi sa kojom se suočava posle smrti tela - učina nas mudrac Arsenije.

Svoje mudrosti otac Arsenije Jovanović uredno deli u svojim emisijima, kako bi i nas oplemenio, produhovio. Jedna je nazvana "Drevne mudrosti Arsenija", a druga pod njegovim imenom "Monah Arsenije - zvanični kanal manastira Ribnica".

Zalaganje za kosovski zavet

U jednoj od svojih beseda, otac Arsenije priča da se Srbi nikoga inikada nisu plašili, a ponajmanje onih koji žele da nam uzmu Kosmet!

- Da li su se Nemanjići nekoga plašili? Da li se Knez Lazar uplašio sile Azijske kada su, kao nepregledno i nebrojeno jato skakavaca, pali na Balkan? Da li se Karađorđe plašio Turaka i poturica, da li su se Nadežda, Milunka, Mišić, Putnik, Bojović, Stepa i ostale vojvode i vojnici lavljih srdaca plašili Švaba i švapskih sluga i konjušara, da li se Draža Mihailović plašio, da li su se i naši partizani, i to su sve bili Srbi, uplašili Nemačkog krvoločnog Vermahta – nisu! Niko se od njih nije uplašio! Uvek je Srbin ustajao protiv nepravde i ginuo, ali na kraju uvek pobeđivao - priča naš veliki duhovnik i dodaje:

- Ne dozvolimo ni danas da nas ucenjuje bilo ko i bilo za šta! Ako neko izda Kosovo, na njega pada kletva Lazareva!