Država pomaže gazdinstvima! Potvrđena afrička kuga kod 738 domaćih svinja, isplaćena ogromna naknada

Tokom ove godine u Srbiji je bolest afrička kuga svinja potvrđena kod 738 domaćih svinja, od čega je 315 uginulih svinja, izjavio je danas direktor Uprave za veterinu Miloš Petrović i dodao da je izvršena eutanazija 3.303 svinje.

On je na sednici Odbora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Skupštine Srbije naveo da je bolest dijagnostikovana i kod 243 divlje svinje, sa kojih se zaraza i prenosi na domaće životinje.

Prema njegovim rečima, za vlasnike uginulih i eutanaziranih domaćih svinja predviđena je puna finansijska nadoknada po hitnom postupku i iz republičkog budžeta je do sada za tu svrhu isplaćeno 22,7 miliona dinara.

Petrović je apelovao na vlasnike svinja da ih zatvore i spreče njihov kontakt sa divljim životinjama, da izbegavaju držanje svinja na pašnjacima, da vode računa o ishrani i ne dođu u situaciju da svojim životinjama daju kontaminiranu hranu i tako unesu bolest na farmu, te da obavezno svaku promenu zdravstvenog stanja životinje prijave nadležnom veterinaru koji će izaći na teren, uzeti uzorak i dijagnostički ga ispitati.

- Iako postoje teškoće u sprečavanju samog širenja virusa, jer je reč o veoma otpornom virusu koji ostaje veoma dugo aktivan u spoljašnjoj sredini, mi koristimo sve resurse i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprava za veterinu svakodnevno sporovode aktivan nadzor nad gazdinstvima koja imaju svinje - rekao je Petrović.

- Trenutno se osim aktivnog i pasivnog nadzora kod domaćih i divljnih svinja sprovodi i monitoring na afričku i klasičnu kugu svinja kod divljih svinja na celoj teritoriji Srbije, osim područja koje je proglašeno zaraženim - rekao je Petrović i naveo da su veterinari do danas obavili 279.206 aktivnih nadzora na teritoriji Srbije.

Istakao je da je kada je reč o ovoj bolesti, situacija u Evropi i našem okruženju veoma složena i naveo da je ove godine bolest dijagnostikovana kod velikog broja svinja u Rumuniji, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, zatim Nemačkoj, Poljskoj, Slovačkoj, što utiče i na situaciju u Srbiji. Prema njegovim rečima, jedan od razloga za širenje bolesti su i ratna dešavanja u Ukrajini, odnosno životinje se više kreću, veći je broj kontakata i zato je više obolelih životinja u Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj.

Istakao je da veterinari u Srbiji tokom svojih redovnih aktivnosti rade na edukaciji vlasnika i držaoca životinja kako bi se poboljašle biosigurnosne mere. Kada se bolest jednom prenese sa divljih na domaće svinje, ona se na gazdinstvima brzo širi najviše zbog loših biosigirnosnih mera.

- Zato smo u decembru prošle godine radili popunjavanje biosigurnosnih upitnika, popunjeno je 91.470 upitnika na isto toliko gazdinatsva i utvrđeno da je 87.504 gazdinstva odnosno njih 95,66 odsto sa velikim rizikom - precizirao je direktor Uprave za veterinu.

Kada je reč o kapacitetima farmi Petrović je izneo podatke da 78.058 gazdinstava ima do 10 svinja, od 11 do 50 svinja ima 16.562 gazdinstava, od 51 do 100 - 1.518, od 101 do 500-1.094 gazdinstva i sa više od 500 svinja 256 gazdinstava.

Poslanici su u raspravi podržali izveštaj Uprave za veterinu, kao i aktivnosti koje preduzimaju veterinarske službe i ukazali na neophodnost vođenja računa o zdravlju životinja, jer kako su istakli to, naročito kroz proces ishrane, utiče i na zdravlje ljudi.

Predsednik Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević je ukazao da Srbija ima malo životinja i da ne možemo sebi dopustiti da ih gubimo i naveo da bi bilo dobro da se pri Vladi Srbije formira akcioni krizni štab koji bi pratio stanje i predlagao mere kako bi se bolesti sprečavale i što brže reagovalo u situacijama kada se one pojave. Odbor je podržao i Predloga zakona o potvrđivanju Sektorskog sporazuma između Vlade Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Evropske unije Srbiji u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške programa ruralnog razvoja, IPARD 3, koji je podnela Vlada Srbije.