Roditelji, oprez! TikTok izazovi ubijaju decu: Stručnjaci upozoravaju na opasnost sa interneta

Tinejdžeri lepe sebi usta, dave se, šmrču cimet, izvode rizične skokove... samo da bi bili popularni na društvenim mrežama.

Deca u Srbiji lepe sebi usta, dave se, šmrču cimet, izvode rizične skokove... samo da bi bili popularni na društvenim mrežama. Ovo su samo neki od opasnih izazova sa Tik toka u kojima se nadmeću tinejdžeri, upozorava Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu.

Prema njenim rečima, ova društvena mreža je puna morbidnih ideja, koje stižu iz različitih delova sveta i koje naša deca prihvataju bez razmišljanja o posledicama. Njihov cilj je, ističe ona, popularnost među drugarima i mnogo lajkova.

Opasno po život

- Deca gledaju šta drugi rade i šta im je donelo popularnost na internetu i čine sve da postanu kao oni. Prihvataju razne opasne izazove da bi bili poznati u virtuelnom svetu, makar zbog toga i stradali! Mnogo im je stalo do tuđeg mišljenja, a nisu ni svesni šta raznorazne "igrice" mogu da izazovu. Kod nas u zemlju je stiglo više od 30 izazova, kao što su gušenje kaišem, istrčavanje ispred automobila ili ležanje nasred pruge dok ne naiđe voz..., kao i mnoge druge strahovite ideje koje se šire među mladima. Oni se snimaju, dele te snimke i jedni druge imitiraju. Uspeh je da se bude što bolji u morbidnoj igri. Ovakva "zabava" mora da bude alarm za roditelje da proveravaju šta im rade deca i kako provode slobodno vreme. Moraju da znaju na šta su im deca sve spremna zarad jednog lajka na Tik toku - ističe Jonev.

Ožiljci po vratu, prelomi, gubitak daha, samo su neke, upozorava ona, posledice igre izazova.

- Toliko jezivih ideja neprestano dolazi sa te društvene mreže. Taman kada pomislite da ne može gore, pojavi se nešto mnogo opasnije. Tako, na primer, sada su aktuelni izazovi davljenja pod vodom, u kome se nadmeću ko može duže da ostane bez vazduha. Pojavili su se i opasni skokovi u bazene, reke, a cilj je da udarac pri skoku bude što jači. Upravo zbog ova dva izazova nekoliko dece u Americi je izgubilo život. Naravno, sve to se radi tako što drugi snimaju, i onda snimak stavljaju na profil. Takođe, jedan od opasnijih izazova jeste i prskanje ogledala dezodoransom, koje zatim upale, od čega su mnogi zaradili ozbiljne opekotine. Tu je i korišćenje lepka na ustima, stavljanje hemikalija u oči da bi promenile boju, šmrkanje cimeta, guranje metalnog novca u utičnicu.... - navodi naša sagovornica.

Na pitanje koja je najbolja prevencija, odgovora:

- Moramo da se fokusiramo na decu, da se bavimo njima. Da ih naučimo da idu na sport, da se druže bez telefona, tableta, a ne da im damo uređaje i da po ceo dan bulje u njih. Naravno da i mnogo dobrog može da se nauči na internetu, ali većina traži besmislenu zabavu, smicalice za drugare, ali su te igre sve opasnije, daleko od toga da su zabava - kaže Jonev.

Edukacija odmalena

Sa njom je saglasan i profesor Ilija Životić. On smatra da je upravo Tik tok najopasnija društvena mreža, jer se sadržaj deli bez kontrole.

- Šta god da se postavi na ovu mrežu, vrlo brzo se širi među decom. Sadržaj je uglavnom negativan i opasan, a još strašnije je što se ne reaguje na prijave neprikladnih objava. Ova mreža neće da sarađuje ni sa policijom ni sa nadležnima, zato su tragedije česte - kaže Ilić i napominje:

- Generacije su nam izgubljene i pod hitno moramo početi sa ranom edukacijom. Jer kada dođemo u situaciju da pričamo o posledicama, tada je već kasno. Zato je moj savet da u škole roditeljstva u koje idu buduće mame već tada počnemo sa savetima kako da budu spremne sa ovim izazovima, kako da prate dete, kako da mu usade zdrave navike.