Propisana su nova pravila! Deca opasna po okolinu lečiće se u posebnim jedinicama!

Propisani su novi uslovi pod kojima će se zadržavati lica u psihijatrijske ustanove.

Ministarstvo zdravlja pripremilo je Nacrta zakona o dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, tim povodom u petak će biti organizovana javna rasprava u vidu okrulog stola, a dokument predviđa da se deca opasna po okolinu leče u posebnim organizacionim jedinicama u okviru psihijatrijske ustanove, pod posebnim obezbeđenjem.

Nacrtom Zakona predlaže se, a s obzirom na to da se kod dece mlađe od 14 godina, koja se nalaze u ranom periodu razvoja, ne može unapred odrediti vreme potrebno za sprovođenje nophodnih dijagnostičkih procedura i lečenje, trajanje unpred ne limitira, već da sud svakih šest meseci vrši proveru ispunjenosti uslova za dalje zadržavanje i lečenje.

Takođe, posete i kontakti deteta smeštenog u posebnu psihijatrijsku ustanovu , uključujući i članove uže porodice, mogu se privremeno zabraniti u slučaju postojanja sumnje da dete namerava da pribavi oružje ili psihoaktivne kontrolisane supstance, da se dogovara o bežanju, da planira izvršenje krivičnog dela... 

U obrazloženju Nacrta podseća se najpre da je u članu 12. Zakona utvrđeno  da se lečenje lica sa mentalnim smetnjama obavlja u psihijatrijskim ustanovama i domovima zdravlja.

- Predloženim dopunama (član 1. predloženog zakona) predviđa se osnivanje posebne organizacione jedinice u okviru psihijatrijske ustanove za lečenje dece sa ispoljenim ponašanjem opasnim po okolinu, a koja organizaciona jedinica je zatvorenog tipa i sa posebnim obezbeđenjem. Takođe je predviđeno da se na pitanja obezbeđenja, uključujući prostorije pod nadzorom, opremu, tehnička i druga sredstva, lica koja održavaju red i bezbednost i druge uslove potrebne za bezbedan rad posebnog organizacionog dela psihijatrijske ustanove za decu, shodno primenjuju propisi kojima su ta pitanja uređena za zdravstvene ustanove u kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi - navodi se u obrazloženju Nacrta zakona.

Posle člana 35. dodaje se član 35a koji glasi:

Izuzetno od člana 30. i čl. 33-35. ovog zakona, odluka o zadržavanju bez pristanka deteta u psihijatrijskoj ustanovi iz člana 12. stav 4. ovog zakona donosi se bez ograničenja u pogledu trajanja zadržavanja, s tim što je sud dužan da na svakih šest meseci vrši proveru ispunjenosti uslova za dalje zadržavanje i lečenje.

- Izuzetno od člana 32. stav 2. ovog zakona, pre donošenja odluke iz stava 1. ovog člana, sud je dužan da pribavi pismeni nalaz i mišljenje od konzilijuma psihijatrijske ustanove iz člana 12. stav 4. ovog zakona čiji je obavezni član specijalista dečje ili adolescentne psihijatrije. Ustanova iz stava 1. ovog člana dužna je da najkasnije 15 dana pre isteka perioda od šest meseci od donošenja odluke iz stava 1. ovog člana, i nadalje, na svakih šest meseci, dostavlja sudu pismeni nalaz i mišljenje o potrebi daljeg zadržavanja i lečenja deteta iz člana 12. stav 4. ovog zakona. 

Ovo se odnosi na poglavlje VI Zakona, kojim su propisani  razlozi za zadržavanje bez pristanka i smeštaj bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijsku ustanovu.

Definisano je pokretanje postupka za zadržavanje bez pristanka i smeštaj bez pristanka tih lica. Utvrđeni su razlozi za donošenje odluke o zadržavanju bez pristanka, organizovanje hitnog konzilijarnog pregleda zadržanog lica i obaveštavanje nadležnog suda o tome. Utvrđena je nadležnost suda kao i hitnost postupka i isključenje javnosti, propisano je postupanje suda po saznanju o zadržavanju bez pristanka, donošenje sudske odluke o zadržavanju bez pristanka ili otpustu lica sa mentalnim smetnjama kao i postupak po žalbi.

Foto: pexels.com

- U članu 30. propisano je da je sud koji donosi odluku o zadržavanju lica sa mentalnim smetnjama dužan da odredi i vreme zadržavanja u psihijatrijskoj ustanovi, koje iznosi najduže do 30 dana od dana donošenja odluke o zadržavanju bez pristanka. U članu 33. takođe je propisano da je sud dužan da u rešenju o zadržavanju bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama odredi trajanje zadržavanja bez pristanka, koje ne može biti duže od 30 dana, računajući od dana kada je psihijatar doneo odluku o zadržavanju bez pristanka ovog lica, a u čl. 34. i 35. važećeg zakona propisan je postupak produženja zadržavanja bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama u slučaju kada psihijatrijska ustanova utvrdi da lice zadržano bez pristanka treba i dalje da ostane na bolničkom lečenju i nakon isteka trajanja roka određenog u rešenju suda o zadržavanju bez pristanka.

- U tom slučaju sud je dužan da o predlogu psihijatrijske ustanove o zadržavanju bez pristanka odluči do isteka roka određenog rešenjem o zadržavanju bez pristanka, pri čemu može produžiti prisilni smeštaj u trajanju do tri meseca od dana isteka vremena određenog rešenjem o zadržavanju bez pristanka. Svako dalje zadržavanje bez pristanka može se produžiti rešenjem suda na vreme do šest meseci. S obzirom da se kod dece mlađe od 14 godina, koja se nalaze u ranom periodu razvoja, ne može unapred odrediti vreme potrebno za sprovođenje nophodnih dijagnostičkih procedura i lečenje, dopunama Zakona predlaže se da se (izuzeno od člana 30. i čl. 33-35. Zakona), odlukom o zadržavanju deteta u psihijatrijskoj ustanovi iz člana 12. stav 4. ovog zakona, trajanje zadržavanja radi dijagnostike i lečenja unapred ne limitira, s tim što je sud dužan da na svakih šest meseci vrši proveru ispunjenosti uslova za dalje zadržavanje i lečenje.

Predviđen je i izuzetak od člana 32. stav 2. Zakona, tako što je propisano da je, pre donošenja odluke o smeštaju deteta, sud dužan da pribavi mišljenje od konzilijuma psihijatrijske ustanove čiji je obavezni član dečji ili adolescentni psihijatar.

- S obzirom na nužnost periodičnih provera ispunjenosti uslova za dalje zadržavanje i lečenje, propisana je i dužnost psihijatrijske ustanove da najkasnije 15 dana pre isteka perioda od šest meseci od donošenja sudske odluke o zadržavanju deteta, i nadalje, na svakih šest meseci, dostavlja sudu pismeni nalaz i mišljenje o potrebi daljeg zadržavanja i lečenja deteta.

Predloženim dopunama Zakona (čl. 3. i 4) predviđaju se nužni izuzeci, kada je reč o deci smeštenoj u psihijatrijsku ustanovu iz člana 12. stav 4.

Foto: Shutterstock

- Izuzeci se odnose na prava vezna za radno osposobljavanje i radno-terapijske poslove, koja su, s obzirom na uzrast i specifičnosti položaja, isključena, kao i prava deteta koja su u vezi sa posetama, komunkacijom i kontaktima sa drugim licima uključujući članove uže porodice, koja se mogu privremeno zabraniti, s tim što je odlučivanje o zabrani uvek u nadležnosti suda koji je doneo odluku o zadržavanju deteta. Propisano je i da se na postupak donošenja odluke o privremenoj zabrani poseta i kontakata shodno primenjuju odredbe čl. 28. i 37. Zakona, koje se odnose na načela hitnosti postupka i isključenje javnosti, kao i lica koja učestvuju u postupku.

Naime, posle člana 38. dodaje se član 38a koji glasi:

- Posete i kontakti deteta smeštenog u psihijatrijsku ustanovu iz člana 12. stav 4. ovog zakona sa drugim licima, uključujući članove uže porodice, mogu se privremeno zabraniti u slučaju postojanja osnovane sumnje da dete namerava da pribavi oružje ili psihoaktivne kontrolisane supstance, da se dogovara o bežanju, da planira izvršenje krivičnog dela, kao i kada je to neophodno da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost deteta ili drugih lica ili to nalažu drugi naročito opravdani razlozi.

- Odluku o privremenoj zabrani poseta i kontakata iz stava 1. ovog člana donosi sud na čijem se području nalazi sedište psihijatrijske ustanove u koju je dete smešteno, u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja od psihijatrijske ustanove o potrebi privremene zabrane poseta i kontakata iz stava 1. ovog člana. Obaveštenje mora da sadrži obrazloženje razloga i predlog u pogledu perioda preispitivanja odluke o zabrani, odnosno trajanja zabrane poseta i kontakata.

Foto: Shutterstock

U poglavlju VII propisana su prava i dužnosti lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijskoj ustanovi i to:

1) bude obavešteno o razlozima i ciljevima smeštaja, svrsi, prirodi, posledicama, korisnosti i rizicima sprovođenja predloženog lečenja, kao i o identitetu i profesionalnom statusu zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika koji učestvuju u postupku njegovog lečenja;

2) u vreme prijema, a kasnije na svoj izričit zahtev, bude upoznato sa svojim pravima i obavezama, kao i da bude poučeno o tome kako može da ih ostvaruje;

3) aktivno učestvuje u planiranju i sprovođenju svoga lečenja, oporavka i resocijalizacije;

4) se radno osposobljava prema opštem ili posebnom programu za lice sa mentalnim smetnjama;

5) dobije odgovarajuću naknadu za rad u radno-terapijskim poslovima od kojih psihijatrijska ustanova u kojoj se nalazi na lečenju ostvaruje prihode;

6) podnosi prigovore, u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava pacijenata;

7) bez nadzora i ograničenja podnosi zahteve, prigovore, žalbe i druge pravne lekove nadležnim pravosudnim, državnim i drugim organima;

8) se savetuje nasamo sa svojim zakonskim zastupnikom ili punomoćnikom;

9) se odmara, druži sa drugim licima, bavi rekreativnim aktivnostima, u skladu sa svojim mogućnostima i da prima posete;

10) o svom trošku šalje i prima, uz punu privatnost, bez nadzora i ograničenja, poštu, pakete, novine i da telefonira;

11) prati radio i televizijske programe;

12) drži kod sebe predmete za ličnu upotrebu;

13) da učestvuje, po sopstvenom izboru, u verskim aktivnostima, u okviru mogućnosti koje ima psihijatrijska ustanova;

14) da zavisno od pola, bude smešteno i da spava u odvojenim prostorijama.

Izuzetno, prava iz stava 4 i 5 ovog člana nemaju deca smeštena u posebnu ustanovu.