Dvoje ljudi u Vojvodini obolelo od virusa Zapadnog Nila! U 80 odsto slučajeva uopšte ne znate da ste zaraženi!

Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović izjavila je danas da u 80 odsto slučajeva, lica koja su u kontaktu sa komacima zaraženim groznicom Zapadnog Nila, ne obole.

Ona je rekla da su dva muškarca stara 58 i 62 godine, sa teritorije Vojvodine kod kojih je potvrđena groznica Zapadnog Nila, u fazi oporavka, i da su najverovatnije njihove pridružene bolesti bile razlog teže kliničke manifestacije bolesti. 

- Inače u 80 odsto slučajeva, sva lica koja budu u kontaktu sa komarcima koji nose ovaj virus, ne obole. U 20 odsto slučajeva se jave određeni simptomi i oni su najčešće blažeg karaktera, groznica, bolovi u zglobovima, pojačan umor, ali se najčešće i ne primeti da je infekcija - objasnila je ona i dodaluje neuroinvanzivna forma gorznice u jedan odsto slučajeva.

Neuroinvanzivna forma, kako je navela, predstavlja kliničku manifestaciju gde osoba osim umora, povišene temperature, gorznice, bolova i opšte lomnosti, može da upadne u stanje kome i u nekim slučajevima je neophodno da bude lečena na odeljenjima intenzivne nege jer se jave znaci i simptomi infekcije mozga, encifalitis i meningitis.

Foto: Pixabay, Pngwing

- Mi ne možemo da predvidimo da li će se infekcija razviti u težu kliničku formu, ali obično povišena temperatura koja počinje odjednom, bez ikakvih drugih simptoma već samo sa osećajem umora, i ako to povežemo sa nekim boravkom u prirodi, naročito pored vode, može da ukaže na takvu infekciju - istakla je ona za Tanjug.

Jovanovićeva kaže da najčešće infekcija blaže forme, kod 20 odsto slučajeva ili svake pete osobe koja dođe u kontakt sa uzročnikom ove infekcije, prolazi blago i brzo, kroz sedam do 10 dana, ali da kada su u pitanju neuroinvanzivne forme, obavezno je posetiti specijalistu za infektivne bolesti gde se preduzima lečenje koje duže traje. 

Napominnje da su mere zaštiti protiv komaraca lične i da podrazumevaju izbegavanje boravka na onim mestima i u onim periodima dana kada je njihova aktivnost najveća, u sumrak i rano ujutru. 
Takođe, kada je u pitanju lična zaštita, dodaje da ona podrazumeva nošenje garderobe sa dugim rukavima, obično svetlih boja, korišćenje zaštitnih sredstava na otvorenim delovima kože koji će pomoći da ne dođe do uboda komaraca. 

- Ako neko živi u kući i ima dvorište, i na svaki način je više izložen ujedima komaraca, da ne bi bio u riziku, onda treba voditi računa o higijeni tog dvorišta, odnosno ukoliko imamo neku ustajalu vodu u sakcijama, starim gumama, treba voditi računa da se ta mesta izbegavaju - objasnila je ona i dodala da je za osobe koje žive u stanu, neophodno biti u klimatizovanom prostoru i izbegavati boravak napolju u vreme najveće aktivnosti komaraca.

Kada je u pitanju savet za način ishrane i vrstu namernici koje treba unositi, Jovanovićeva ističe da u Institutu za javno zdravlje Srbije već dva meseca radi savetovalište za ishranu koje se bavi individualnim načinom rada, u kom rade specijalisti higijene koji se bave različitim vrstama savetovanja kada su u pitanju i zdrava lica, ali i osobe sa hroničnim oboljenjima, i dodaje da se u savetovalište na pregled može doći uz uput lekara opšte medicine iz Doma zdravlja.

- Nezavisno od toga, saveti za bezbednu i pravilnu ishranu tokom letnjeg perioda podrazumevaju da budemo umereni u svemu, da unosimo dovoljnu količinu tečnosti, i da pristupimo korekcijama u navikama i da izbegavamo boravak na visokim temperaturama, naročito u periodu od 10 do 17 časova, jer sve zajedno može ugroziti zdravstveno stanje - zaključila je ona. 

Naglasila je da je poslednjim ciklusima istraživanja potvrđeno da se informisanost i svesnost žena o značaju mamografije znatno povećala u odnosu na pre šest, odnosno tri godine, naročito za žene koje su u životnom dobu od 50 do 60 godina.

Istovremeno, ističe da je mamografija sada poznata skoro svim ženama i ne predstavlja veliku i nedostižnu vrstu dijagnostičke procedure, kao i da je rad mobilnim makografom potvrdio činjenicu da žene žele da dođu na pregled.

- Na jedan veoma jednostavan način, mobilni mamograf odlazi iz jedne lokalne samouprave u drugu i sada je u Leskovcu. U prethodnom mesecu je bio na teritoriji Požarevca i u koordinaciji Doma zdravlja i same bolnice, kao i uz podržku lokalne samouprave, u Požarevcu je pregledano oko 850 žena - rekla je direktorka.

Ističe da je ženama starosti od 50 do 69 godina, koje nemaju nikakve promene na tkivu dojke, neophodno raditi mamografiju jednom u dve godine, a da je za  žene koje imaju nekakve promene u tkivu dojke ova vrsta pregleda potrebna hitno. 

- Ukoliko žena već opipava nekakvu promenu u tkivu dojke, ukoliko je u svojoj porodičnoj anamnezi registrovala bolest, jako je važno da se takve osobe pregledaju ranije - naglasila je Jovanovićeva.