Štadin zdravstveni izveštaj za oktobar 2023. otkriva: Mentalno zdravlje Evropljana mnogo bolje

Zdravstveno istraživanje kompanije Štada koje je obuhvatilo više od 16 zemalja među kojima je i Srbija, pokazalo je da se kvalitet mentalnog zdravlja širom kontinenta značajno poboljšao u odnosu na 2022., a prednjače građani Srbije i Rumunije.

Danas 67 odsto Evropljana svoje mentalno zdravlje ocenjuje kao „ dobro“ ili čak „veoma dobro“, što je značajan pozitivan pomak od 10 procentnih poena u odnosu na 2022 .  Rumunija 86% i Srbija 80% pružaju  dobar primer beležeći najveće poboljšanje: Rumunija skok od 15 procentnih poena, a Srbija od čak 22 procentna poena.

Najniže ocene mentalnog zdravlja nalazimo u Britaniji, Poljskoj i Češkoj gde svega 57 odsto ljudi kaže da im je mentalno zdravlje „dobro“, a čak svaki peti Britanac eksplicitno ističe svoje mentalno zdravlje kao „loše“.

Stariji zadovoljniji od mladih, muškarci zadovoljniji od žena

Kada je u pitanju pol, gotovo tri četvrtine muškarca 73% u odnosu na 62% žena,  svoje mentalno zdravlje opisuju kao „dobro“. 

Neobični su rezultati istraživanja vezani za starosnu dob i pokazuju da je svega 60% mladih Evropljana od 18- 24 godine zadovoljno svojim mentalnim zdravljem. Procenat zadovoljstva bitno se uvećava porastom broja godina, pa je kod starijih od 70,  procenat izraženog zadovoljstva daleko viši i iznosi 82%.

Na mentalnu stabilnost Evropljana značajno utiče finansijska situacija, pa svega 53% onih koji su zabrinuti zbog inflacije i finansijskih problema, mentalno zdravlje opisuju kao dobro.

Od čega Evropljani strahuju

Uprkos poboljšanju mentalne stabilnosti, još uvek je veliki broj strahova koji ih opterećuju, pokazuje istraživanje. Tako Strah od gubitka bližnjih najviše plaši građane Srbije 72%, Rumune 69%, Čehe 69%, Poljake 68%, a mnogo manje Britance 50% ili Holanđane 45%. 

Zdravstveni problemi su veliki strah svakog drugog Evropljanina, a bolesti najviše plaši Portugalce 68%, Špance 64% i Italijane 61%

Lični finansijski problemi su treći najveći strah  svakog drugog Evropljanina 50%  i  građanina Srbije 53%, Ipak, od novčanih problema najviše strahuju Portugalci 70%, Španci i Rumuni 67% 

Ratovi i geoploitički sukobi plaše u proseku 47% Evropljana i 44% građana Srbije. Ovi problemi najviše uznemiravaju Poljake 65%, Nemce 58% i Rumune 56%, a najmanje od svih,  Britance 30%.

Istraživanje pokazuje i da muškarci znatno manje brinu od žena – čak i kada su u pitanju potencijalni gubitak voljene osobe ili lični finansijski problem. Žene u oba slučaja beleže čak 10 procentnih poena više brige i straha od muškaraca. 

Kome poveravaju probleme 

Svaki drugi Evropljanin  brige i strahove deli sa prijateljima, porodicom (49 %) ili partnerom (47%). 

Što su mlađi, 18-24 godine, šešće se poveravaju porodici i prijateljima 56%, za razliku od starijih  od kojih je manje od 40% na to spremno.. Starije generacije probleme uglavnom čuvaju u sebi, a ako odluče da razgovaraju svaki peti Evropljanin stariji od 70 godina najverovatnije će se poveriti  izabranom lekaru.

Stručnjacima za mentalno zdravlje obraća se svega 9% Evropljana i 8% građana Srbije.

Štadino istraživanje otkriva i da je u Evropi, bez obzira na godine, u porastu broj ljudi koji ne pokazuju spremnost da razgovaraju ni sa kim o onome šta ih muči 22%.  U Srbiji je takvih 18%, a znatno više u Francuskoj 29% i Češkoj 29%. 

Foto: promo

Kvalitet spavanja bolji, uprkos krizama

Sa poboljšanjem mentalnog zdravlja dolazi i do poboljšanja kvaliteta spavanja. Sada 68% Evropljana spavanje opisuje kao dobro, što je za  3 procentna poena više u odnosu na prošlu godinu.

Najznačajnije poboljšanje beleže Kazahstan i Srbija.  U Kazahstanu 87% građana ima dobar noćni odmor i beleži se  porast od 10 procentnih poena, a u Srbiji 77% spavanje opisuje kao dobro,  uz porast od 8 procentnih poena.

Najlošiji kvalitet spavanja prijavljuju Britanci, gde njih čak 41 % spava loše, od kojih 7% često provode besane noći.

O zdravstvenom izveštajuj kompanije STADA za 2023.:

Već petu godinu zaredom, multinacionalna korporacija Štada, organizuje online ispitivanje javnog mnjenja evropske populacije po pitanju zdravstvenih navika i odnosa prema zdravlju. Ovogodišnje istraživanje obuhvatilo je više od 32 hiljade ispitanika, starosti od 18 do 99 godina, u 16 zemalja među kojima je i Srbija: 

Austrija, Belgija, Češka, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Srbija, Španija, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kazahstan i Uzbekistan.