Da li samoubistvo može da se spreči: Reči o tome su vapaj za pomoć, a ne manipulacija

Klinički psiholozi Branka Kordić, dr Snežana Mrvić i psihijatar, dr Branko Vuković, razgovarali su o tome da su ključni faktor u prevenciji samoubistva svakako prepoznavanje znakova upozorenja na veme u ponašanju suicidalne osobe, jer depresija ima više lica.

- Svetska zdravstvena organizacija je dala lepu definiciju ljudi koji su suicidalni, da je to stanje ranjivosti. Može biti simptom bolesti, najčešće depresije, ali ne mora da bude. To je znak bespomoćnosti, beznadežnosti i očajanja. Može biti i znak mentalne bolesti, niko to ne negira, ali treba reći da vrlo često dođe do epidemije samoubistva se kopira, kao nažalost događaj u školi odma pokrenulo drugi događaj. Ljudi koji su beznadežni, očajni, to osećanje bespomoćnosti je najgore oećanje koje čovek ima da nije u kontroli života, tada mu se čini da je samoubistvo izbor – kaže Branka Kordić i objašnjava:

- Čovek se nosi sa traumom sve zavisi kako čovek vidi tu traumu ili stres. Da li to lično viđenje i procena tog strašnog događaja  je jako važana i ona pravi svu razliku među ljudima. Ako čovek veruje da je to neka vrsta izazova i kaže sebi da ima snage da će uspeti da se izbori sa tim, on će se sa tim izboriti, ako čovek veruje da to prevazilazi sve njegove snage, zato je ta bespomoćnost alarmantna. Ophrva ga ta beznadežnost i očajanje, onda počinje da tone. Kako tone i u kom pravcu, to je onda pitanje. Da li tone u depresiju koja postaje klinička. Ljuti me jako, jer se na depresiju gleda kao na trenutak moralne posrnulosti, uvek se pitam, kako ljudi normalno uzimaju za bolest, zapalenje pluća i uzimaju lekove bez osećanja krivice, a ako je depresija u pitanju, onda ne sme da uzima lekove. To je bolest isto koja se leči – dodaje.

Foto: pritnscreen tv K1

 

Kako depresivan čovek vidi sebe?

- Obično sebe vidi kao gubitnika i da ne može da uradi ništa dobro, korisno, pametno. Druge vidi isto tako, da ga niko ne voli, ne uvažava. Znači, doživljaj sebe, doživljaj drugih i doživljaj budućnosti.  Ako me niko ne poštuje i ne voli, šta da očekujem od budućnosti, to su stvari koje lepo objašnjavaju depresiju.

Branka Kordić ističe da mnogi ljudi u našoj zemlji ne znaju šta psihoterapija podrazumeva.

- Mnogi ljudi ne znaju šta je psihoterapija i savetovanje, tako da ne znaju ni šta da očekuju. Ljudi imaju pogrešna očekivanja da će sa jednim razgovorm sve završiti. Međutim, psihoterapija je proces, nešto što traje. Koliko će to biti potrebno zavisi i od motivisanosti čoveka da se otvori i progovori iz duše. Mi svi imamo neke mehanizme odbrane. Teško je steći poverenje, da možete da se otvorite odmah. Moje iskustvo govori, da čovek kada reši da dođe na psihoterapiju, već pravi veliki korak. 

Klinički psiholog naglašava da suicid nikada ne smemo da doživljavamo kao manipulaciju

- Upotreba reči manipulacija u samoubistvu ne postoji i to je nešto protiv čega se borim ceo život. Na primer sko partner ima izvan bračnu vezu, da žena ne može preko toga da pređe i da u ona u tim momentima kaže "ubiću se", ona pokuša da se ubije obično kada muž dolazi kući i on ne dođe tada, to nije manipulacija. Ko razmišlja o suicidu i deli to sa drugima, to je dovoljan znak za uzbunu. To je uvek vapaj za pomoć, a ne manipulacija. Na izjavu "ne želim da živim" ili bilo kako čovek da kaže da je suicidalan, radi se procena rizika. Da li ima plan, kakav je? Da li ima sredstva ili oružje? Ako je rizik visok, smešta se u ustanovu dalje.​

Da li pojedini lekovi mogu da povećaju želju za suicidom?

- Veliki sam protivnik lekova poput Bensedina ili lekova iz te porodice. Zbog toga što ti lekovi smanjuju anksioznost. Anksioznost je nekada važan faktor, kada pričamo o suicidu, jer sprečava čoveka da okonča život. Ako se daju lekovi za smirenje, ti lekovi smanjuju strah. Nema straha, nema anksioznosti i praktično olakšavaju da učini ono što je naumio. Govorim o tome, kada se isključivo daju ti lekovi, veliki sam protivnik toga. Mislim da se to daje toliko, da je postao nacionalni lek i još je počelo i da se tepa tim lekovima - zaključila je Branka Kordić u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

Psihijatar, dr Branko Vuković smatra da je suicid posledica duševnog poremećaja

- Samoubistvo je posledica duševnog poremećaja. To možemo i na taj način da razdvojimo. To je stanje duše i jednog stanje koje u tom trenutku ima, a da nije vezano za psihijatrijsku bolest, ali vrlo često je povezano sa psihijatrijskim poremećajima. Najčešće se javlja kod depresije, ona je jedino smrtonosno oboljenje u psihijatriji. I u drugim bolestima se javlja suicid, kada je u pitanju psihoza odnosno šizofrenija, koja je najpoznatija. Suicid je povezan i sa bipolarnim poremećajem. Kada je čovek u nekoj hipomaniji ili maniji, onda vrlo često prelazi u depresiju i vrši suicid. Nekada i u anksioznim poremećajima koji su toliko intezivni, da više ne može da podnese, jedinu opciju koju vidi je suicid. 

U psihijatriji postoje slučajevi da i mentalno zdrav i normalan čovek, vidi opciju suicida, kada je bio u nekom teškom psihičkom stanju, kao što su šizofreni poremećaji, bipolarni, depresivni, Kada izađe iz tog stanja i kada se priseti šta se sve dešavalo u trenucima kada nije dobro, tada vidi rešenje u suicidu, jer nije mogao da se izbori sa onim što mu se dešavalo, to nije tako često, ali nije ni tako retka situacija, da kao takozvana normalna kategorija ljudi počini suicid. Svaki čovek je bio u nekoj situaciji da je pomislio na suicid, ali nije to razrađivao i bavio se time, pravio planove, jer nije to nešto što ga je vodilo da to izvede. Imamo i impulsivne suicide, nije ni planirao da to učini, nego mu se odjednom dogodi da skoči sa mosta ili pod auto - kaže dr Vukotić u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 i dodaje da se depresija može javiti bez ikakvog razloga.