Pet bolesti od kojih najčešće umiru Srbi: Povišen krvni pritisak je "tihi ubica"!

Tokom prošle godine u Srbiji su umrle 109.203 osobe. Kod skoro svakog drugog preminulog uzrok smrti bile su bolesti srca i krvnih sudova (47,3 odsto), zatim tumori (18,7 odsto), korona je na trećem mestu (7,6 odsto), a slede bolesti sistema za disanje (6 odsto) i dijabetes (3 odsto).

Hronične nezarazne bolesti: bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća već decenijama dominiraju u našoj nacionalnoj patologiji, navedeno je u najnovijem Zdravstveno- statističkom godišnjaku Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Od bolesti srca i krvnih sudova tokom prošle godibe u Srbiji je umrlo je 51.624 osobe (23.695 muškaraca i 27.929 žena). Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 47,3 odsto  u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti zajedno su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja.

Povišen krvni pritisak je "tihi ubica"

Podaci Instituta Batut nisu iznenadili lekare. Prof. Dragan Simić, predsednik Udruženja kardiologa Srbije kaže da je situacija odavno postala ozbiljna i da je za jednu malu zemlju kao što je Srbija ogroman gubitak da od kardiovaskularnih bolesti umre 51.624 osobe.

- Puno ljudi umire. Nekoliko faktora je dovelo do toga- neregulisan krvni pritisak, gojaznost, slaba fizička aktivnost, pušenje - objašnjava prof. Simić.

Dodaje da je povišen krvni pritisak "tihi ubica", ne daje nikakve simptome i ljudi ga ne shvataju ozbiljno.

- On pravi ozbiljna oštećenja na krvnim sudovima, bubrezima, srcu, srčanom mišiću, mozgu. Imamo puno pacijenata u Srbiji sa povišenim krvnim pritiskom, a ne uzimaju terapiju redovno i ne mere pritisak redovno. Statistika kaže da tek svaki peti pacijent koji ima hipertenziju uzima redovno terapiju i kontroliše pritisak - naveo je prof. Simić.

Dodaje da mu se često dešava da u ordinaciju primi pacijenta koji ima 45-50 godina, neregulisan krvni pritisak, da je pri tom gojazan, ne kreće se, puši.

- Kada takvim pacijentima uradimo skrining vidimo da su u velikom riziku da u periodu od pet do deset godina imaju veliki kardiovaskularni događaj kao što je infarkt srca ili moždani udar - naveo je Simić i naglašava da je ključ u prevenciji i da se zdravlje mora čuvati dok se ne naruši, posle je za to kasno.

Foto: Printscreen/pixabay

Od 2013. do 2022. godine stope umiranja od bolesti uzrokovanih povišenim krvnim pritiskom porasle su za 143,4 odsto, i od ishemijskih bolesti srca za 3,3 odsto.

Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) vodeći je zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. Akutni koronarni sindrom uključuje akutni infarkt miokarda i nestabilnu anginu pektoris. AKS u Srbiji činio je 48,3 odsto svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2022. godini.

40.000 ljudi oboli od raka

Na osnovu podataka Registra za rak, u Srbiji je 2020. godini obolelo 41.419 osoba od malignih tumora (22.110 muškaraca i 19.309 žena), a 20.767 osoba (11.611 osoba muškog pola i 9.156 osobe ženskog pola) umrle su od raka.

Muškarci najviše obolevaju i umiru od raka bronha i pluća, raka debelog creva i rektuma i raka prostate. Kod žena maligni tumor je najčešće bio lokalizovan na dojci, bronhu i plućima i debelom crevu i rektumu.

Foto: Shutterstock/sfam_photo

Najveća stopa obolevanja od raka kod muškaraca registrovana je u Severnobanatskom okrugu, Severnobačkom okrugu, a kod žena u Zapadnobačkom, Kolubarskom
okrugu.

Najviše stope umiranja kod muškaraca registrovane su u Severnobanatskom okrugu i Srednjobanatskom okrugu (196,2 na 100.000), a kod žena u Severnobanatskom (131,1 na 100.000) i u Srednjobanatskom okrugu (129,1 na 100.000).