Srbi piju lekove "na svoju ruku": 20 odsto građana antibiotike uzimalo samostalno i bez saveta lekara!

Prema anketi Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd o upotrebi antibiotika, koja je predstavljena danas, oko 65 odsto ispitanika koristilo je antibiotsku terapiju tokom prethodnih 12 meseci, a 20 odsto je antibiotike uzimalo samostalno i bez saveta lekara

Antimikrobna rezistencija (AMR) javlja se kada bakterije, virusi, gljive i paraziti više ne reaguju na antimikrobne lekove, objasnili su lekari na konferenciji za medije povodom obeležavanja Svetske nedelje svesnosti o antimikrobnim lekovima.

Prof. dr Goran Stevanović, rukovodilac Klinike za infektivne i tropske bolesti „Prof dr Kosta Todorović“, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu upozorio je da ako se nastavi porast antimikrobne rezistencije, čak i umereno teške infekcije bi mogle postati ozbiljne po život, a ozbiljne infekcije bi mogle postati gotovo nemoguće za lečenje.

- Ozbiljne bakterijske i gljivične infekcije često se previđaju ili se nedovoljno brzo dijagnostikuju. Efikasno zbrinjavanje ovih infekcija zavisi od ranog prepoznavanja i egzaktne dijagnoze, ali brza identifikacija patogena i dalje predstavlja izazov i pored značajnog unapređenja mikrobiološke dijagnostike - kaže dr Stevanović.

Foto: Printscreen

On navodi da korišćenje savremene, pre svega mikrobiološke dijagnostike može pomoći pacijentima da dobiju rani i odgovarajući tretman za infekcije izazvane rezistentnim patogenima, čime se spasavaju životi i smanjuju troškovi zdravstvene nege.

- Integracija dijagnostičkih testova u programe za upravljanje antimikrobnom rezistencijom (AMR) može pomoći u smanjenju širenja AMR tako što pomaže zdravstvenim radnicima da odaberu pravi tretman za odgovarajućeg pacijenta u pravo vreme - kaže Stevanović.

Naglašava da postoji potreba za većom upotrebom i dostupnošću postojećih testova, kao i za lakše dostupnim, brzim, pouzdanim dijagnostičkim sredstvima za bakterijske i gljivične infekcije, kao i većom dostupnošću novijih antimikrobnih lekova za pojedine kategorije pacijenata.

Foto: Printscreen

Dr Ivana Ćirković, klinički mikrobiolog sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, naglasila je da je antimikrobna rezistencija jedan od vodećih pretnji ljudskom zdravlju u čitavom svetu, a da je neodgovarajuća upotreba antibiotika glavni pokretač nastanka rezistencije.

- Svetska zdravstvena organizacija objavila je globalnu strategiju i smernice za pomoć zemljama u uspostavljanju sistema za praćenje rezistencije na antibiotike i sprovođenje suštinskih radnji - ističe Ćirković.

Kako je kazala, poslednja istraživanja pokazuju da se u članicama EU osam odsto svih antibiotika za humanu upotrebu koristi bez recepta.

- Prema anketi koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija u EU susednim zemljama evropskog regiona svaka treća osoba uzima antibiotike bez lekarskog recepta, bilo da ih kupuje u apotekama, upotrebljava neiskorišćene od prethodnih terapija ili ih nabavlja od prijatelja i članova porodice. Zbog toga promenimo navike, čuvajmo antibiotike za naredne generacije - ističe dr Ćirković.

Foto: Pexels

Zloupotreba antibiotika može rezultirati pojavom otpornosti bakterija na terapiju antibioticima i pre primene antibiotika uvek je neophodno potražiti savet lekara, podsetila je dr Snežana Jovanović, mikrobiolog i rukovodilac Službe za medicinsku mikrobiologiju UKCS.

- Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima ili gljivama ne leče se antibioticima, jer se tako uništavaju dobre bakterije, stvaraju rezistenciju i teže ih je lečiti - kaže dr Jovanović.

Ona je posebno ukazala na značaj vakcinacije kao mere prevencije kod virusa i napomenula da je to bilo od izuzetnog značaja tokom pandemije kovida, jer je, kako zaključuje, vakcinacija spasila mnoge, posebno one koji su imali teške i hronične bolesti.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da kao rezultat otpornosti na lekove, antibiotici i drugi antimikrobni lekovi postaju neefikasni, a infekcije je teško ili nemoguće lečiti, povećavajući rizik od širenja bolesti, teške bolesti i smrti.

Rezultati istraživanja su pokazali da 18 odsto ispitanika ne primenjuje antibiotsku terapiju kako je propisao lekar i prestaje sa terapijom čim oseti poboljšanje, dok skoro dve trećine (63 odsto) ima u svojoj kućnoj apoteci antibiotik u rezervi.

Foto: Shutterstock

Ovogodišnja kampanja realizuje se pod sloganom: "Na vreme promenite navike. Delujte sada!“, kojim se ističe hitna promena odnosa zajednice prema problemu antimikrobne rezistencije.

Svetska zdravstvena organizacija poziva na saradnju i zajednički pristup u obuzdavanju antimikrobne rezistencije - jačanje prevencije (higijena ruku i vakcinisanje protiv zaraznih bolesti), racionalno propisivanje antibiotika i racionalna potrošnja antibiotika u veterini.