Alarmantno! Gasovi sa efektom staklene bašte obaraju rekorde - Kritični minerali protiv klimatskih promena

Prelazak energije sa fosilnih goriva na manje intenzivne načine proizvodnje električne energije i transporta neće se desiti bez litijuma i ostalih "zelenih metala"

Globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte obaraju rekorde, pokazuje najnoviji izveštaj Svetske meteorološke organizacije (WMO). U 2022. godini, prosečne globalne koncentracije ugljen-dioksida premašile su 50 odsto predindustrijskog nivoa, dosežući novi rekord.

Iako je stopa rasta tokom ove godine nešto niža, eksperti upozoravaju da se trend nastavlja s emisijama koje proizlaze iz industrijskih aktivnosti. Posledice uključuju ekstremne vremenske prilike, vrućine, padavine, topljenje leda, porast nivoa mora i zakiseljavanje.

Iako okean apsorbuje deo emisija, oko polovine ugljen-dioksida ostaje u atmosferi, nastavljajući globalno zagrevanje. Ugljen-dioksid, najvažniji gas staklene bašte, čini 64 odsto efekta globalnog zagrevanja, nastajući uglavnom iz sagorevanja fosilnih goriva. Sve ovo postavlja pitanje održivosti i hitnosti preduzimanja mera zaštite životne sredine. Bez suzbijanja emisija, nastavićemo s ekstremnim klimatskim promenama i ozbiljnim posledicama po planetu.

E-mobilnost

Generalni sekretar svetske meteorološke organizacije Peteri Talas je istakao:

- Moramo podhitno smanjiti potrošnju fosilinih goriva - rekao je Talas.

Odustajanje od vozila sa unutrašnjim sagorevanjem i elektrifikacija transporta sa ciljem smanjenja emisije gasova staklene bašte inicira novu industrijsku revoluciju i otvara novi ekonomski segment e-mobilnost.

U cilju smanjenja emisije štetnih gasova, Evropska unija zabranila je prodaju novih automobila i kombija na benzin i dizel od 2035. godine.

Foto: Shutterstock

Najnovije istraživanje kompanije "Canalis" pokazuje da je prodaja električnih vozila širom sveta porasla za 49 odsto - na 6,2 miliona jedinica u prvoj polovini 2023. Kontinentalna Kina je bila daleko najveće tržište električnih vozila, sa 55 odsto globalne prodaje električnih vozila u prvoj polovini 2023. Evropa je drugo najveće tržište električnih vozila, sa 24 odsto udela i 1,5 miliona isporučenih jedinica. U Evropi je primena električnih vozila zabeležila impresivan porast sa rastom od 34 odsto na godišnjem nivou, što je značajan skok.

Prelazak energije sa fosilnih goriva na manje intenzivne načine proizvodnje električne energije i transporta neće se desiti bez takozvanih "kritičnih mineralnih sirovina". Upravo to je razlog zbog čega ubrzano raste potražnja za litijumom. Predviđa se da će električna vozila činiti 50 odsto lakih vozila na putevima do 2030. godine, a njihova proizvodnja nemoguća je bez ovog minerala.

Čista energija

Od 34 identifikovane kritične mineralne sirovine, kreirana je lista specifičnih strateških sirovina, ukupno njih 17, za materijale za koje se očekuje da će potražnja eksponencijalno rasti zbog zelene tranzicije, a suočeni su sa većim rizikom od prekida lanca snabdevanjem.

Foto: Pixabay

Ovi metali, uključujući litijum, bakar, nikl, kobalt, gvožđe i elemente retkih zemalja, koriste se u vetroelektranama i solarnim farmama, kao i u baterijama za električna vozila i za skladištenje električne energije.

U novom izveštaju Svetske banke, "Minerali za klimatsku akciju: Intenzitet minerala u tranziciji čiste energije", navodi se da bi potražnja za mineralima kao što su grafit, litijum i kobalt mogla da se poveća za skoro 500 odsto do 2050.