Šlog kosi i mlade! Svake godine u Srbiji više od 25.000 ljudi doživi moždani udar - Alarmantni podaci!

Na svakih 20 minuta jedna osoba se šlogira. Glavni uzroci su genetika, nezdrav način života, ali se bolest javlja i kao posledica koronavirusa.

Prema zvaničnim podacima, u našoj zemlji svake godine više od 25.000 ljudi doživi moždani udar.

Koliko je situacija alarmantna, pokazuje i to što na svakih 20 minuta jedna osoba doživi šlog, a na svakih 60 neko umre od nastalih neuroloških posledica. Moždani udar kosi i mlade u Srbiji, a najmlađa pacijentkinja koja se jedva oporavila imala je svega 19 godina. Kao glavne razloge koji dovode do opake bolesti lekari navode nezdrav način života, stres, nedovoljno sna, gojaznost, manjak fizičke aktivnosti, pušenje, ali i postkovid sindrom!

Opasne posledice

Direktorka bolnice "Sveti Sava" dr Marjana Vukićević napominje za Informer da se starosna granica dosta pomerila i da je ranije bilo nezamislivo da moždani udar dobije neko mlađi od 65 godina.

- Faktore rizika sada imaju i mladi, zato se sve češće nalaze među pacijentima! Oni više nemaju bolesti vezane za svoje godine, već imaju oboljenja koja su karakteristična za starije od 65 godina. Današnja omladina nam je često gojazna, imaju problem sa dijabetesom, visokim pritiskom... Ne možemo više uzroke tražiti u tome da li je neko star ili mlad, već se traži zašto je neko dobio moždani udar, nezavisno od godina. Toliko se granica pomerila da je naš najmlađi pacijent imao svega 19 godina, ali na sreću brzo smo reagovali - upozorava dr Vukićević i upozorava:

- Ne treba ignorisati simptome jer su oni najava za razvijanje moždanog udara. Najčešće se javljaju odjednom, retko kada idu postepeno. Uglavnom se pojave kao grom iz vedra neba. Kod pacijenta sa moždanim udarom najpre se javljaju problemi sa govorom. Izgovaraju nerazumljivo reči, otežano pričaju, a zatim su tu i slabost ruku i nogu, trnjenje, kao i jaka glavobolja. Ti simptomi mogu biti prolaznog karaktera, od nekoliko minuta, pa ljudi misle da nije ništa ozbiljno i ne pridaju tome značaj. Međutim, upravo ovakvi simptomi su ozbiljno upozorenje, odnosno prolazna ishemijska reakcija koja "najavljuje" da može nastati šlog!

Foto: Informer

Neurolog doc. dr Smiljana Kostić navodi i da su posledice koronavirusa jedan od vodećih faktora rizika za razvijanja šloga.

- Moždani udar se javljao i kod mladih osoba koje nemaju uobičajene faktore rizika i kod kojih se šlog ne očekuje. Što je kovid infekcija bila teža, to je i veći rizik. To pokazuju i podaci iz protekle godine: veći broj mladih kao posledicu postkovida preležao je jači ili slabiji moždani udar - rekla je doktorka Kostić.

Dug oporavak

Zbog teških posledica moždanog udara ljudi postaju invalidi. Prema rečima fizioterapeuta Milomira Trišovića, posledice mogu biti veoma kobne, a oporavak je ključan u prva tri meseca.

- U proces oporavka uključuju se kinezi i fizikalna terapija. U prva tri meseca ja veoma važno da se potraži stručna pomoć, jer svako kasno javljanje nosi sa sobom teži oporavak, čak možda i nemogućnost izlečenja. U proces rehabilitacije moraju biti uključeni i ostali članovi porodice, jer nije dovoljno da se vežbe rade samo u ordinacijama. Zato oni moraju da se obuče za te stvari, jer ljudi koji su doživeli šlog često su polusvesni, nepokretni, ne mogu da govore.... Nakon fizikalne terapije, pacijent se šalje na banjsko lečenje - objašnjava Trišović.