Kako preživeti temperaturni šok od 0 do 20°C za samo 24 sata: Ove savete obavezno poslušajte!

Duboko smo zašli u jesenje vremenske prilike i već doživeli nevolje zbog snežnih padavina, ali se visoke temperature ipak ne daju zbog čega se naredna dva dana očekuje temperaturni rolerkoster, od nekoliko stepeni ispod nule do neverovatnih prolećnih +20 stepeni Celzijusa.

Nagle promene temperature utiču na zdravlje ljudi i nekoliko dana pre, kod mnogih ljudi se javljaju razni simptomi poput nervoze, mnoge muči nesanica ili imaju problema sa pritiskom.

Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) u četvrtak 30. novembra jutro će biti hladno uz mraz. Tokom dana umereno oblačno i toplije uz pojačanje južnog i jugoistočnog vetra, koji će krajem dana na jugu Banata i na planinama imati udare olujne jačine. Najniža temperatura biće od -5 do 0 stepeni, a najviša od 9 do 15 stepeni.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

- U petak 1. novembra veći deo dana biće umereno oblačno, uglavnom suvo, vetrovito i osetno toplije uz jak i olujni južni i jugozapadni, a u košavskom području jugoistočni vetar. Na planinama se očekuje topljenje snežnog pokrivača. Najniža temperatura biće od 5 do 13, najviša od 16 do 22 stepena. Uveče i u toku noći sa severa i zapada dolazi jače naoblačenje i zahlađenje s kišom, koja će padati i na planinama, ali uz brz prelazak kiše u sneg - navodi se u prognozi RHMZ.

Za četvrtak biometeorolozi kažu da će biti „relativno nepovoljna biometeorološka situacija za većinu hronično obolelih i osetljivih osoba".

- Najizraženije tegobe mogu osetiti astmatičari i cerebrovaskularni bolesnici, pa im se preporučuje da poslušaju savete lekara. Neraspoloženje i glavobolja su moguće meteoropatske reakcije. U saobraćaju se savetuje dodatna pažnja - objavljeno je na sajtu RHMZ. Kako je ranije izjavio za „Blic" dr Nebojša Tasić pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, svedoci smo poslednjih godina čestih dnevnih oscilacija temperature.

- Na neki način priroda vežba naše krvne sudove tokom dana i noći. To znači da kada je temperature viša krvni sudovi se šire, znojimo se i treba da unosimo veće količine tečnosti. Već u popodnevnim i noćnim časovima dolazi do neverovatnog pada i mnogi organizmi ne stignu da se adaptiraju na te promene. Hronični bolesnici, bolesnici sa dijabetesom, hipertenzijom, sa reumatskim oboljenjima, onkološki bolesnici i drugi, kao i kardiovaskularni to teško podnese. Imaju niz simptoma, od jakog umora i malaksalosti, često se žale na bezvoljnost, apatiju kao deo hroničnog umora koji može potrajati i do više nedelja - rekao je dr Nebojša Tasić.

 

Foto: printscreen

Među simptomima zbog naglih promena vremena su i ubrzani rad srca, otežano disanje sve do psiholoških simptoma, poput nesanice, anksioznosti, depresije...drugim rečima organizam u celini reaguje na dnevne oscilacije i jako je bitan savet za hronične bolesnike da u tim periodima ne napuštaju svoju rutinu, da se ne izlažu velikim fizičkim naporima.

Savetuje da je za lakše podnošenje naglih promena vremena neophodno uzimati dovoljno tečnosti. Ne sme se biti žedan, a ljudi se zarade i žeđaju. Suva usta, umorne oči su znaci da je neophodno napraviti pauzu, popiti vode, čaja sa malo meda i limuna.

- Uvek treba da bude svež i prijatan vazduh u prostoriji. Treba luftirati kada je najpogodnije vreme za to, a ne predveče kada ima puno ložišta. Ljudi koji imaju plućne bolesti i bolesti disajnih puteva, astmu, neka na vreme uzimaju terapiju kao i svi hronični bolesnici. Potrebna je mentalna i psihička priprema za sve to, i na prehladno, pretoplo, na maglu, kišu ili sneg. Svi hronični bolesnici znaju šta im najviše smete i ako imaju nešto da obave neka to obave danas, a ne u petak kada će temperatura da skoči - savetuje dr Zorica V. Dragaš.