Sve o usvajanju dece: Broj onih koji žele da usvoje četvorostruko veći od broja mališana koji čekaju novi dom

Iako je broj onih koji u našoj zemlji žele da usvoje dete četvorostruko veći od broja dece koja čekaju na novi dom, ove godine je od 323, usvojeno samo 37 mališana.

Potencijalnim usvojiteljima sada je dostupno Savetovalište za usvajanje dece.

Dragana Krstić iz Udruženja "Šansa za roditeljstvo" je 18 godina čekala da postanete mama i uspela je u tome biološkim putem pre pet godina, a sada je u proceduri za usvajanje deteta. Krstićeva kaže da je usvajanje tema kojom su se u kući bavili i kada su lečili sterilitet.

 - Često nam je to bila tema razgovora, čak smo i išli jednom u Centar za socijalni rad da se raspitamo o potrebnim početnim detaljima. Međutim, nismo ipak ušli u tu proceduru, iako nismo odustali od te ideje. Kada je došla Marija, ta ideja se ponovno vratila na sto u našoj kući i zapravo smo prošle godine počeli našu proceduru za proširenje porodice, jer kao i svi drugi želimo više dece, a prosto biološki, medicinski ja više ne mogu da budem trudnica - rekla je Krstićeva.

Napominje da je usvajanje jedna velika šansa za njenu porodicu da dobije još jedno ili dvoje dece.

 - Pitanja koja smo postavljali jedno drugom jesu koliko će da traje procedura, kako će to naše dete da izgleda, da li ćemo biti dovoljno dobri roditelji, da li će se ono dobro uklopiti u našu porodicu, da li će ono pružiti sve ono što njemu treba, odnosno da li mi imamo sve ono što njemu treba, tako da sva ta pitanja, naravno i pitanja procedure, kako, šta, gde predajemo, s kim razgovaramo, šta će nas sve pitati, šta treba da ispunjavamo, da li postoje kriterijumi i slično padalo je i nama na pamet - istakla je Krstićeva.

Foto: Informer TV

Koliko je komplikovana procedura za usvajanje dece

Marijana Arizanović iz Udruženja "Šansa za roditeljstvo" ističe da ono što je najvažnije što će dobiti u Savetovalištu za usvajanje dece u Beogradu jeste iskustvena podrška, jer lako je doći do informacija, ali ono što je specifično jeste da će u Savetovalištu moći da porazgovaraju sa roditeljima koji su već usvojili decu, koji imaju svoju porodicu i gde će čuti iz prve ruke ne samo kako je to biti roditelj usvojenog deteta, već kako su oni prolazili, ne samo kroz papirološku proceduru, već i emotivnu.

Papirološka procedura je zapravo ono što prvo prati proces usvajanja i ne može da se pomene proces usvajanja da se ne pominje procedura.

 - Komplikovana procedura je teška reč, definitivno, zato što nije toliko komplikovano što se tiče administracije. Pripremamo običnu dokumentaciju, predstavljamo sebe u smislu gde živimo, šta radimo, čime se bavimo, gde smo rođeni. Osnovne stvari zapravo predstavljamo stručnjacima iz Centra za socijalni rad. Tamo postoji tim koji nas procenjuje u toj prvoj fazi, odnosno procenjuje našu podobnost - kaže Krstićeva.

Prema njenim rečima, važno je potencijalnim usvojiteljima objasniti proceduru kako je ne bi smatrali komplikovanom.

 - Kad znamo koji su nam koraci, dakle, prvo razmišljamo o usvajanju, odlučujemo, donosimo odluku, preispitujemo sebe, kada odlučimo da usvojimo dete, onda se javljamo Centru za socijalni rad kao referentnoj ustanovi da bi nas oni procenili kroz administraciju i kroz razgovore s njima. Sve to zajedno čini podobnost porodice da bi mogla da usvoji dete -  istakla je Krstićeva.