Da li verujete "Dr Guglu"?! Sajberhondrija je bolest savremenog društva: Evo šta kažu stručnjaci!

Kada nas nešto zaboli, često se pre posete lekara "konsultujemo" sa Guglom, tražeći od njega da postavi dijagnozu ili (još gore) predloži kako da se bola što pre rešimo. Ovakvo kompulsivno pretraživanje simptoma dobilo je i svoj naziv. U pitanju je "sajberhondrija", a stručnjaci tvrde da je ona itekako opasna.

U eri "doktora Gugla" ili "doktora ČetGTP", koji na svako pitanje imaju nekakav odgovor, suprotstavljanje porivu da baš tamo potražimo odgovor na pitanje šta nas uči je veoma izazovno.

Ipak, ovakvo kompulsivno pretraživanje simptoma i samodijagnostikovanje ne samo da nije ispravno i odgovorno, već izaziva i niz drugih simptoma.

Šta je "sajberhondrija" i koji su njeni simptomi?

Pojam "sajberhondrija" je nastao spajanjem reči sajber i hipohondrija, a javio se kao logičan sled sve učestalijeg "guglanja" simptoma različitih medicinskih stanja.

Kao posledica ovakvih pretraga mogu se javiti i mnogi drugi simptomi, poput anksioznosti, paničnih napada i dalje somatizacije psihičkih stanja, upozoravaju stručnjaci.

- Kada znate malo, ali nedovoljno, ostatak slike vi zapravo zamišljate, a kao posledica se javlja i neprestana briga koja može prerasti u ozbiljnija stanja - kažu doktori.

Foto: pexels.com

Iako "sajberhondrija" nije navedena kao zvanična digagnoza ni u jednom medicinskom priručniku, to ne umanjuje njen značaj, niti učestalost. Zbog njene povezanosti sa hipohondrijom, ona se čak stvrstava u stanja anksioznosti prouzrokovane zdravljem.

"Sajberhondrija" procvetala za vreme koronavirusa

Iako se pojam "sajberhondrije" u naučnim krugovima spominje već više od jedne decenije, sama pojava postoji mnogo duže. Manje-više od kada je upotreba internet pretraživača postala dostupna svima. Međutim, ona nije bila ni približno toliko zastupljena ranije, koliko je danas.

Svoj procvat doživela je za vreme pandemije koronavirusa koji je čitavu planetu zahvatio početkom 2020. Tada su ljudi masovno počeli da na svaki simptom reaguju sa dozom panike i straha, kompulsivno pretražujući internet u potrazi za dijagnozom.

 Za vreme pandemije su svi odjednom postali eksperti, a sve na osnovu pretraživanja interneta - ističi stručnjaci.

Sa ovakvim pretraživanjem su, očekivano, porast doživela i psihička rastrojstva, koja su se javila zbog pojačanog nivoa stresa i panike u društvu.

Foto: Shutterstock

Većina ljudi koji su upali u zamku "sajberhondrije" su se Guglu obratili sa potpuno drugačijom idejom - da strepnju za zdravlje umire i dođu do pozitivnih odgovora. Međutim, suprotno očekivanjima, ono što su "izguglali" ih je samo još više deprimiralo.

Internet dijagnoze su najčešće pogrešne

Iako se za neka uobičajena stanja odgovor na internetu i zaista može pronaći, najčešće su dijagnoze koje postavljaju Gugl ili ČetGPT potpuno pogrešne. Zbog čega, ako su za brojna stanja uzroci i simptomi već svima poznati?

Pre svega, prilikom identifikovanja simptoma, naš sud može biti površan ili subjektivan, a samim tim će i upiti pretraživaču biti nejasno definisani. Na nepotpun zahtev, brauzeri ili softveri sa veštačkom inteligencijom, očekivano, mogu dati pogrešan odgovor.

Foto: pexels.com

Osim toga, i porodična anamneza može doprineti tačnom postavljanju dijagnoze. Zato stručnjaci upozoravaju na to da se odgovori na pitanja koja se tiču zdravlja potraže isključivo kod doktora, koji su svoj čitav radni vek, pa čak i život, posvetili nauci i zdravstvu