Molimo se da snaga Božića pobedi rat! Proslava Hristovog rođenja u svetoj zemlji u senci krvavog sukoba

Bivši selektor muške i ženske vaterpolo reprezentacije Srbije Miloš Bradić, koji trenutno živi u gradu Jokneam, koji je 60 kilometara udaljen od Tel Aviva, uoči najsrećnijeg hrišćanskog praznika za Informer navodi da mu je želja da se rat između Izraela i Palestine zauvek okonča.

Verujući u snagu Božića, siguran je da uz molitvu i volju ovaj vekovni sukob može biti završen. Dok priprema božićnu trpezu sa suprugom Izraelkom Šunit Strugo, ističe da se nada da će Božić 2025. godine dočekati u lepšem raspoloženju.

Kako kaže, u Izraelu se život vraća u normalu. Ipak, neizvesnost zbog rata koji i dalje traje promenila je mnogo toga u Svetoj zemlji. Naš sagovornik kaže da je najtužnija slika u Nazaretu.

- Prošle godine za Božić ceo grad je sijao. Sada je sve svedeno na minimum. Uprkos tome što su sve bogomolje otvorene, mnogo je manje ljudi na ulicama. U pravoslavnim svetinjama se održavaju službe, ali se ipak ne oseća praznični duh kao prethodnih godina. Vernici se trude da obeleže praznik u pozitivnom duhu, koliko je to moguće... Ispred Isusovog groba uvek su bile velike kolone vernika iz celog sveta. Sada je to mahom lokalno stanovništvo. Kao da je sve utihnulo u ovom svetom mestu. Tu se najviše ogleda trenutna situacija koja vlada na ovom prostoru - navodi naš sagovornik.

Ista muka

Njegova najveća božićna želja je da budu svi živi i zdravi.

- Što smo stariji, jasnije su nam stvari koje se dešavaju u svetu. Sve dođe i prođe. I mi Srbi i Izraelci smo proživeli istu muku. Slavlje pod napetošću i tenzijom je ovde normalno, iako trenutna situacija ne može da se poredi sa ranijim godinama. Ni mi Srbi ne možemo da se pohvalimo da smo živeli dug period u miru. Nosimo se sa istorijom, poštujemo naše običaje. Nemam nameru da napuštam ovom područje. Nisam bežao '91, nisam bežao '99, pa neću ni sad. Česnica na mojoj božićnoj trpezi u Svetoj zemlji neće izostati, ona je najvažnija - kaže Bradić.

Foto: facebook/Miloš Bradić

Kako objašnjava, upravo ovaj obredni hleb, godinama unazad, od kada je došao u Izrael, priprema sam. I njegova supruga Šunit raduje se srpskim pravoslavnim praznicima, a najviše voli da uživa u našim specijalitetima.

Gosti su im za Božić članovi familije njegove supruge, koji takođe obožavaju našu kuhinju.

- Za porodičnom trpezom okupi se nas dvadeset i četvoro. Tu su roditelji moje supruge, deca, unuci... Sve naše praznike poštujemo, počev od slave, Božića i Vaskrsa. Neću da krijem, ja sam taj koji najviše sprema obroke. Volim ono što je moje! Ono na čemu smo odrasli, što sam jeo kao mali. Tako je i za Božić. Na trpezi ima svega. Izraelci su "odlepili" za čitavom balkanskom kuhinjom. Posebno vole pilav. Ali tu su i domaći pasulj, grašak, boranija, musaka, sarma, sladak kupus, punjene paprike... Moja supruga najviše voli musaku od krompira. To joj je omiljeno jelo - sa osmehom priča Miloš.

Nedostaje mu kafana

Iako u Izraelu živi već sedam godina, razdvojenost od familije, naročito u vreme praznika, teško mu pada. Pored najbližih i prijatelja, kako ističe, nedostaje mu i ono što Srbi posebno vole - kafana.

- Sve ostalo nekako pronađemo... Moja želja je da naredni Božić dočekamo bez ovog ludila koje vlada na ovim prostorima. Da ono prestane jednom za svagda, ne samo ovde bilo nego gde na planeti, jer ne vodi ničemu. Sirotinja strada, bogati se bogate i tako već hiljadama godina, svuda - konstatuje naš sagovornik.