Ovo zanimanje donosi masnu zaradu, ali radnika je sve manje! Nije potrebna nikakva diploma, a potražnja za radnicima je velika!

Kvalifikovanih zanatlija je sve manje

Udruženje autoservisi Srbije (UAS), jedino strukovno udruženje koje okuplja preko 600 servisnih radionica u našoj zemlji, ove godine obeležava desetogodišnjicu svog postojanja.

- Jubilej je prilika da podvučemo crtu i pokušamo da sagledamo situaciju u branši što realnije. Serviseri se i dalje suočavaju sa velikim i brojnim izazovima. Naš posao sa razvojem autoindustrije postaje sve kompleksniji i odgovorniji, a tehničke informacije i dalje nisu dostupne svima. Ogroman broj nelegalnih radionica opterećuje struku, utiče na cenu rada i tera auto-servisere u sivu zonu ili u druge zemlje. Interesovanje za zanatima je sve manje, a školski sistem ne može da odgovori na aktuelne trendove. Upravljanje otpadom, posebno opasnim otpadom, sve je veća glavobolja za servisere. Pokušavamo da se bolje povežemo sa resornim ministarstvima i pronađemo načine da utičemo na trenutnu situaciju u branši- poručuje Aleksandra Đurišić iz UAS-a povodom desetogodišnjice ovog Udruženja.

Prema procenama stručnjaka, oko 60% servisa posluje nelegalno. Na ruku im ide to što ih gotovo niko ne kontroliše, ne plaćaju državi porez, u veleprodajama kupuju opremu i delove za gotovinu i dobijaju identične rabate kao i majstori koji se legalno bave servisiranjem vozila. Ovo stanje puno utiče na cenu rada, posebno u malim sredinama gde ima više nelegalnih nego legalnih servisa.

- Pokušavamo da ukažemo na to koliko zbog ovog stanja gube država i struka. Da bismo počeli da uređujemo branšu, prvi osnovni i nužni korak mora biti stvaranje fer uslova na tržištu-  naglašava Đurišić.

Foto: pexels.com

Ekologija kod auto-majstora

Upravljanje opasnim otpadom poslednjih nekoliko godina poseban je izazov za sve koji se bave servisiranjem vozila. Iz Udruženja servisera ističu da odlično što je pitanje upravljanja otpadom stavljeno u zakonske okvire, ali da postoji puno poteškoća sa primenom Zakona.

- Pre svega, smatramo izuzetno važnim pitanje zaštite životne sredine i kao Udruženje primerom pokazujemo da želimo da se bavimo ovom temom. Od kada su doneti Zakon o zaštiti životne sredine, Uredba o postupanju sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač i Uredba o postupanju sa fluorovanim gasovima, servisere niko nije upoznao sa promenama propisa i obavezama koje proizilaze iz Zakona i ostalih akata. Bez obzira na to, inspekcije u pratnji policije ulaze u servise i pišu krivične prijave. Ove represivne mere i visoke zaprećene kazne prema serviserima u sadašnjoj klimi kada nismo uspeli ni da informišemo servisere o tome šta su im prava i dužnosti – teraju ove poštene ljude, koji plaćaju porez državi i rade izuzetno težak i odgovoran posao, da se pridruže većini koja radi nelegalno. Znaju da tako neće biti vidljivi inspekcijama. To se uveliko dešava i baveći se ovim poslom svedoci smo ove pojave - kažu u Udruženju.

Nedostatak kadrova

- Serviseri dele muku koju muče i ostale zanatlije. Među decom je sve manje interesovanje za bavljenjem zanatima, klupe u mašinskim i tehničkim školama u prazne. Broj odeljenja koja obrazuju buduće majstore se iz godine u godinu smanjuje, a u nekim gradovima više nema obrazovnih profila. U gotovo svim autoservisima u Srbiji će vam reći da je naš glavni problem nedostatak kvalifikovanog kadra- ističe Đurišić.

Kvalifikovanih zanatlija je sve manje, a tome doprinosi kako manjak interesovanja, tako i nemogućnost školskog sistema da odgovori na sve brže i veće promene koje se dešavaju u autoindustriji. U udruženju zato ističu da je neophodna reforma školskog sistema.

- Naš zadatak kao Udruženja servisera je da se ozbiljno bavimo pitanjem trenažnog procesa. Svake godine dolaze nam na praksu deca koju sve manje interesuje rad u servisu. Tome je doprinela negativna selekcija. Dugo je vladalo mišljenje da je naš zanat prljav, loše plaćen posao, pa su roditelji odvraćali decu od njega. Tako smo došli do toga da su najčešće u mašinskim i tehničkim školama deca završavala „po kazni“, a zanimanje za bavljenjem zanatom je prvi i osnovni preduslov da bi se neko bavio servisiranjem vozila. U školama deca još uvek uče o karburatorima i na primerima iz devedesetih godina. U branši gde se stvari menjaju na dnevnom nivou ovo je zaista ogromno zaostajanje. Obrazovanje je spor proces, najbolji momenat da nešto promenimo bio je odavno - kaže Đurišić.

Foto: Depositphotos

Visoke zarade auto-servisera

Ipak, serviseri navode da ima određenih pozitivnih pomaka.

- Danas su serviseri plaćeniji nego ikada, tome je doprineo nedostatak kadrova i sve sofisticiraniji proces servisiranja vozila koji podrazumeva dosta ulaganja u dijagnostiku, alate, specijalne alate. Na servis se čeka sve duže, i u ovlašćenim i u nezavisnim servisima. Cena usluga će nastaviti da raste, pa zato verujemo da će se u perspektivi mladi sve više okretati našem pozivu, jer on garantuje sigurnu budućnost. Servisiranje vozila odavno nije samo automehanika, sve je više elektronike, programiranja, dijagnostike, a to je ono što današnju decu zanima. Ako uspemo da osavremenimo trenažni proces budućih majstora, stvorimo fer uslove za poslovanje i uz prave podsticaje države, verujemo da ima nade struku - poručuju iz Udruženja.

Udruženje autoservisi Srbije čestita praznik autoserviserima, profesionalnim i svim ostalim vozačima uz podsećanje da su bezbednost i solidarnost oduvek bile i ostaju najveće vrednosti na putevima.