Ne podižite novac sa računa koji nije bio namenjen vama: Ovo je posledica i nije nimalo naivna

Posle silnih nedoumica šta se dešava kada imamo neočekivani priliv novca na računu i da li imamo pravo da ga podignemo sa istog, jedan korisnik bankarskih usluga doživeo je takav slučaj i odlučio da podeli sa medijima, a NBS je imala svoj odgovor na takvu situaciju.

Na račun u ban­ci upla­će­n mu je iznos od 112.000 di­na­ra, koji je vi­deo preko aplikacije mobilnog bankar­stva. Nakon dva sa­ta, ban­ka je ski­nu­la taj iz­nos sa ra­ču­na, te se zapitao ima li banka pra­vo da bez nje­go­vog zna­nja ski­ne pa­re sa istog. Po­što či­ta­lac ne tvr­di da su te pa­re nje­go­ve, uz pret­po­stav­ku da se ra­di o gre­šci ban­ke, šta bi se de­si­lo da je či­ta­lac u ta dva sa­ta po­di­gao novac? Na ko­me je te­ret dokazivanja u toj si­tu­a­ci­ji?

Foto: Shuterstock

 

U Na­rod­noj ban­ci Sr­bi­je od­go­va­ra­ju da im se či­ni da ovo pi­ta­nje po­la­zi od pogrešne pret­po­stav­ke da je u re­du da kli­jent ban­ke ko­ji je gre­škom ban­ke ili pla­ti­o­ca do­bio tu­đi no­vac na svoj ra­čun, po­dig­ne taj no­vac.

- Najpre uka­zu­je­mo da si­tu­a­ci­ja u ko­joj ne­ko li­ce, zna­ju­ći da no­vac nje­mu ne pri­pa­da, uzi­ma taj no­vac za­to što mu je slu­čaj­no na ras­po­la­ga­nju, na pri­mer na­šao je tu­đi nov­ča­nik, no­vac na ban­ko­ma­tu ili je ostva­rio pri­liv na ra­čun bez osno­va, od­go­va­ra opi­su kri­vič­nog de­la uta­je iz čla­na 207. stav 5. Kri­vič­nog zakonika, za ko­je je za­pre­će­na nov­ča­na ka­zna ili ka­zna za­tvo­ra do jed­ne go­di­ne. Da­kle, da je či­ta­lac ko­ji zna da mu no­vac ne pri­pa­da, po­di­gao taj no­vac, pro­tiv­prav­no bi ga pri­svo­jio - ka­žu u NBS.

Ka­da je reč o pro­pi­si­ma ko­ji ure­đu­ju plat­ne uslu­ge, uka­zu­ju da je oči­gled­no srp­ski za­ko­no­da­vac bio sve­stan pret­po­stav­ki da je za je­dan broj ko­ri­sni­ka sasvim pri­hva­tlji­vo da po­dig­nu no­vac ko­ji im ne pri­pa­da, zna­ju­ći da je sud­ski po­stu­pak dug, pa je u čla­nu 56. Za­ko­na o plat­nim uslu­ga­ma dao mo­guć­nost ban­ci pla­ti­o­ca i ban­ci pri­ma­o­ca pla­ća­nja da u slu­ča­ju ne­pra­vil­nog iz­vr­še­nja plat­ne tran­sak­ci­je ot­klo­ne te gre­ške.

Foto: Informer DN

 

Pre­ma op­štim pra­vi­li­ma obli­ga­ci­o­nog pra­va, ko­ja bi se pri­me­nji­va­la i na plat­ne tran­sak­ci­je, da ne­ma ovog po­seb­nog Za­ko­na o plat­nim uslu­ga­ma, u si­tu­a­ci­ji ka­da ne­ko stek­ne ne­ku stvar bez osno­va, li­ce ko­je je vla­snik te stva­ri mo­že na su­du zah­te­va­ti da mu se ta stvar vra­ti.

Ka­da je reč o do­ka­zi­va­nju, vla­snik bi u tom po­stup­ku mo­rao da do­ka­že da je vla­snik stva­ri, ali ne i da je to dru­go li­ce ste­klo stvar bez osno­va (op­šte je pravilo da se ne do­ka­zu­ju ne­ga­tiv­ne či­nje­ni­ce). Na­pro­tiv, ako stra­na za ko­ju tužilac tvr­di da se neo­sno­va­no obo­ga­ti­la že­li da za­dr­ži tu stvar, mo­ra­la bi da do­ka­že da je po­sto­jao osnov da stvar pre­đe u nje­nu imo­vi­nu.

- Si­gur­ni smo da i sa­mi za­klju­ču­je­te da bi re­ša­va­nje po­gre­šnih upla­ta primenom op­štih pra­vi­la od pre sko­ro 50 go­di­na i pre­ko su­da ugro­zi­lo sigurnost, in­te­gri­tet i efi­ka­snost plat­nog pro­me­ta, ko­ji je za­sno­van na di­gi­tal­nim tehnologijama. Za­to i je­ste do­net Za­kon o plat­nim uslu­ga­ma, ko­ji je uskla­đen sa di­rek­ti­va­ma EU u ovoj obla­sti - od­go­va­ra­ju u NBS.

U ve­zi sa te­re­tom do­ka­zi­va­nja, tre­ba po­me­nu­ti i Za­kon o spre­ča­va­nju pra­nja nov­ca i fi­nan­si­ra­nju te­ro­ri­zma, ko­ji u slu­ča­ju bi­lo ko­je sum­nji­ve tran­sak­ci­je ovlašćuje ban­ku da od ko­ri­sni­ka zah­te­va da do­ka­že osnov pri­li­va.

Ko­ri­sti­mo pri­li­ku da uka­že­mo da, ta­ko­zva­ni, neo­sno­va­ni pri­li­vi na ra­čun u poslednje vre­me mo­gu bi­ti re­zul­tat pre­var­nih rad­nji ne­po­zna­tih li­ca. Oni, s jedne stra­ne, pre­va­re kli­jen­te ba­na­ka da im oda­ju po­dat­ke neo­p­hod­ne za izvršenje tran­sak­ci­ja pre­ko mo­bil­nog ili elek­tron­skog ban­kar­stva, a za­tim koriste ra­ču­ne dru­gih kli­je­na­ta za pre­nos tog ukra­de­nog nov­ca, ko­ji onda koriste zbog ku­po­vi­ne krip­to­va­lu­ta i slično.

Za­to je pri­lič­no ri­zič­no da ko­ri­sni­ci plat­nih uslu­ga, ko­ji iz­ne­na­da ostva­re neočekivan pri­liv na ra­čun (po­seb­no u iz­no­si­ma od vi­še de­se­ti­na ili sto­ti­na hiljada di­na­ra) po­di­žu taj no­vac, jer će ti­me se­be iz­lo­ži­ti sum­nji da su uklju­če­ni u pre­var­ne rad­nje, za­klju­ču­ju u NBS.