Najbolji nastavnik na svetu, Borko iz Paraćina, poslao jaku poruku: Otkrio i šta niko ne sme da mu kaže

Borko Petrović iz Paraćina proglašen je za najboljeg nastavnika na svetskom izboru prošle godine u Indiji. Ne pita decu kada ne znaju, nego ih proziva kada su sigurni i kada mogu da zasijaju pred svima. Profesor engleskog Borko Petrović je od žrtve vršnjačkog nasilja postao najbolji nastavnik na svetu.

Borko Petrović je rekao, gostujući u Beogradskoj hronici, da je odlučio da bude bolji posle jezivih događaja u maju prošle godine jer, kako kaže, nije svakog dana baš najbolji.

 - To je zbirni rezultat, kad se povuče crta. Nekog dana biste čestitali sebi, potapšali se po ramenu – sjajan si bio danas! A nekada biste opalili sebi šamar – danas si sve pogrešno uradio! Dakle, niste vi najbolji na dnevnom nivou. To je neki zbirni rezultat koji su prepoznali drugi. Ali, ono što je jako teško jeste upravo to: biti najbolji na dnevnom nivou. Svakog dana se truditi, raditi na tome - objasnio je profesor Petrović.

Posle tragedijâ u maju, odlučio je da svetu dâ malo boje, kao što je govorio Đorđe Balašević, tako što je okrečio učionicu.

"Reset" na početku školske godine

- Odlučio sam da nova školska godina treba da počne na neki novi način, nekim resetom, da se bilo šta desi. Tako da je poenta bila da dočekam decu u nekom novom okruženju. Hajde da počnemo iznova. Hajde da kažemo da stvari nisu tako ružičaste, nisu ni moje učionice ružičaste, pošto sam ih okrečio u plavo. Stavili smo nove podove, novi nameštaj, neke nove stvari uradili, hteli smo da pokažemo da zajednica može da se ujedini, da možemo da budemo zajedno u ovom bolu, da možemo da pokažemo da nismo toliko otuđeni jedni od drugih, jer to je nekako bilo ono što je preovladavalo u vazduhu – otuđenost. I taj dečak koji se toliko otuđio - naveo je Petrović.

Podseća na staru englesku izreku: potrebno je celo selo da bi se jedno dete podiglo, cela zajednica.

"Mi nismo bili očigledno na tom zadatku, a zajednicu čine i kasirka u Maksiju, komšije u zgradi, i bake i deke, i ujaci i strine, đaci“, dodaje Petrović.

Inspiracija za kolege

Profesor Petrović je svojim primerom inspirisao i kolege. Na Svetog Savu je njegov kabinet zasijao u novom svetlu – održan je kraći program Svetosavske akademije.

"Onda smo otišli na sprat u Gimnaziji gde je koleginica koja predaje biologiju napisala projekat za svoju zelenu učionicu. Videla je šta sam ja uradio, osmislila lep projekat za koji je dobila sredstva i opremila svoju učionicu, tako da smo bili na svečanom otvaranju pre dva dana", istakao je Petrović.

Petrović kaže da su ljudi prestali da čekaju Godoa koji nikada neće doći, i da su rekli: hajde da vidimo šta mi to možemo sada da uradimo.

Iskustvo deli sa drugima

Na pitanje da li su ga posle nagrade zvali iz resornog ministarstva da dođe kod njih i da ga uključe u neke programe, Petrović je odgovorio odrečno.

"Prijatno su me iznenadili pojedini ministri koji su me zvali direktno u školu – čak sam morao da proverim za neke ministre da su to stvarno oni, da nije neka šala. Rekli su da su mi vrata otvorena za sve. Rekao sam da je u svemu tome čudno to što jedino moje ministarstvo ne zove, oni koji stvarno treba da zovu, gde ja stvarno mogu najviše da pomognem je Ministarstvo prosvete“, naglašava Petrović.

Navodi da ima korektnu saradnju sa Školskom upravom u Jagodini i da željno očekuje poziv iz Ministarstva prosvete jer ima snage, želja, ideja.

"Nekako sam sam preduzeo inicijativu i poslednjih godinu dana iz svog džepa i svojim automobilom obilazim Srbiju", kaže Petrović, "gde god me ljudi pozovu – to su kolektivi raznih škola koji žele da me vide, upoznaju, da me nešto pitaju."

Povišica i motivacija

Na pitanje da li je dobio povišicu zbog toga što je proglašen najboljim nastavnikom na svetu, Petrović odgovara da nije:

"U sistemu gde nemate kaznu za neradnike i nemate nagradu za radnike, nema ni motivacije. Koja je motivacija kada smo svi isti u tom sistemu?"

Prema njegovim rečima, motivacija je unutrašnja: "Kada su me studenti pedagogije pitali da li se dobar edukator rađa ili se to uči, ipak sam morao da odgovorim da se rađa."

"Pogrešno je misliti da bi ne znam kakva spoljašnja motivacija mogla da utiče na neke ljude u prosveti koji jednostavno nisu za taj posao. Moramo i to da kažem", napominje Petrović.

Najlepši poklon

Vreme je izuzetno oštar sudija, ali lepo otkriva neke stvari. I opet se osvrnuo na Balaševića: sećanje je smešna lupa koja sitne stvari uveličava.

"Tako da, kad se sretnete posle nekoliko godina, decenija, sretnete bivše đake na ulici i kada popričate o običnim temama – pitaju za savet, za grčeve u stomaku bebe, za bilo šta, a vi ste im predavali engleski. Shvatite da su to ljudi, da oni imaju svoj život", kaže Petrović. "Da sve ono što smo radili, vodili bitke, ratove oko glagola ili ocena – sve to prođe."

Podsetio se sada pokojne profesorke anglistike na studijama u Nišu koja im je govorila: zatrujte svoje buduće đake i učenike dozom humanizma da se, kad postanu neko i nešto u životu, voditelji, predsednici države – sete ko su nekad bili, šta ste im vi značili i da ta klica radoznalosti, nevinosti, ostane u njima, da ostanu deca.

Vršnjačko nasilje – kako ga prepoznati

I profesor Petrović je kao školarac bio žrtva vršnjačkog nasilja.

"Voljno ili nevoljno, mi prepoznamo tu decu i prepoznamo različite oblike nasilja svakodnevno. Sad je pitanje da li ćete nešto uraditi povodom toga. Pre par dana u zbornici smo vodili diskusiju o tome kako pojedine kolege smatraju da je bolje zažmuriti na neke stvari, od sitnih ka nekim većim, ne mešati se zbog nečega, jednostavno ‘nisam dovoljno plaćen ili nisam trenirao za to, nisam obučen da pričam, nemam te veštine’", navodi najbolji nastavnik na svetu, i dodaje da je veoma mali broj nastavnika u svakom kolektivu spreman da talasa, da se sukobi i uđe u problem, da pozovu na odgovornost i kolege u školi, roditelje i centre za socijalni rad – da se problem zaista i reši.

"Generalno, mi vidimo probleme, ali se oni nekako guraju pod tepih", smatra on.

"Ali, ja za to ne dozvoljavam, nikad nisam zažmurio ni na jednu sitnu stvar. Ako je bilo ko imao neku lošu reakciju ili tugovao zbog nečega što smo mi rekli, što se dogodilo u školi, mi moramo da zaustavimo svet i da kažemo, hajde da vidimo da se to više ne ponovi", izričit je Petrović.

S kim je najteže – sa decom, roditeljima, kolegama, sistemom

Sistem za najboljeg nastavnika na svetu nije neka nevidljiva ili tamna sila.

"Mnogi se kriju iza tih reči, 'strašnih reči'. To jednostavno nije tačno. Zato što ja ne mogu da zamislim da neko dođe u moju učionicu i da mi veže ruke i kaže – ne smeš ovako da radiš sa đacima, moraš ovako. Znači, toga jednostavno nema. Mi imamo sasvim odrešene ruke i veliku slobodu da radimo i sprovodimo našu obrazovnu filozofiju. I to se meni dopada, i zbog toga radim ovaj posao", zaključio je Petrović.