NBS donela važnu odluku: Evo šta će biti sa ratama dinarskih kredita

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50%. Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25%) i kreditne olakšice (7,75%).

To znači da će i rate zaduženih u dinarima ostati na istom nivou.

Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelilo je dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja sredinom ove godine. Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećani referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti ovih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu. Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred ukazuju na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.

- Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da globalna inflacija opada brže od očekivanja i približava se pretpandemijskim nivoima, usled slabljenja troškovnih pritisaka, popuštanja zastoja u lancima snabdevanja i efekata prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova većine centralnih banaka. Iako su svetske cene nafte u padu zbog smanjene tražnje, a cene primarnih poljoprivrednih proizvoda zbog globalno dobre poljoprivredne sezone, globalna neizvesnost može uticati na njihov rast i usporiti povratak inflacije u granice cilja u mnogim zemljama - saopštili su iz NBS.

Kako su dodali, od početka godine povećane su cene transporta, troškovi osiguranja i drugih logističkih usluga pod uticajem geopolitičkih tenzija i problema u dopremanju nafte, ali i drugih sirovina i proizvoda Crvenim morem i Sueckim kanalom. Iako se ova kretanja za sada nisu znatnije odrazila na svetske cene primarnih proizvoda, ni na inflaciju naših važnih trgovinskih partnera, a samim tim ni na cene proizvoda i usluga koje uvozimo, prema oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije posebna opreznost po ovom osnovu je neophodna prilikom donošenja odluka monetarne politike. Pored toga, dalja globalna fragmentacija može podeliti zemlje u trgovinske blokove i prouzrokovati znatne gubitke u svetskoj proizvodnji, uključujući i negativne efekte na naše glavne trgovinske partnere.

Izvršni odbor je istakao da je opadajuća putanja međugodišnje inflacije u Srbiji nastavljena i da je ona krajem 2023. bila dvostruko niža nego na kraju 2022. i iznosila je 7,6%, što je blago ispod nivoa koji smo očekivali u novembarskoj projekciji. Daljem usporavanju inflacije doprineli su slabljenje troškovnih pritisaka i efekat baze kod cena hrane, kao i efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, koji su uticali i na snižavanje bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na 6,5% međugodišnje u decembru. U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja sredinom ove godine. Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, još uvek niska eksterna tražnja, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.

Zahvaljujući investicijama u osnovna sredstva i privatnoj potrošnji, ostvareno je ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju 2023. na 3,8% međugodišnje, što je na nivou 2023. godine rezultiralo realnim rastom od 2,5%. Imajući u vidu smanjenje globalnih inflatornih pritisaka i postepen oporavak zone evra, kao i očekivano dalje ubrzanje realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, u ovoj godini se očekuje da će stopa rasta ubrzati i naći se u rasponu 3?4%, sa centralnom vrednošću od 3,5%.