Električar otkrio šta "jede" struju! Ali rešio i dilemu da li treba gasiti bojler ili ne?!

Od početka 2023. godine električna energija poskupela je za 10 odsto, što je poskupljenje manje od 300 dinara za prosečno domaćinstvo.

Građanima će novi uvećani računi stići na naplatu u februaru, a kako bi uštedeli, stručnjaci savetuju da redovno servisiraju sve velike potrošače u domaćinstvu.

Prema tvrdnjama stručnjaka, neadekvatno održavana mašina za sušenje veša najveći je potrošač električne energije u domaćinstvu i u stanju je da radi po pet i više sati crpeći veliku količnu struje.

- Ako se ne očisti na vreme, mašina za sušenje veša troši električnu energiju kao narkoman. Kada su prohodni kanali začepljeni, a začepe se posle jedne sezone usled gomilanja vlakana koja otpadaju sa garderobe, stvori se čep, odnosno krpa. Mašina za sušenje tada suši tu krpu koja se napravila, ne veš, a ljudi se onda žale da im program radi po pet i po sati. Jedostavno, mašina pokušava da osuši veš, prima informaciju da je vlažno, te non stop radi i vrti u krug", objašnjava električar Zlatko Petrović i savetuje da se servisiranje vrši posle svake grejne sezone, odnosno nakon zime, što malo korisnika praktikuje - piše Mondo.

Kada su u pitanju potrošači koji troše najviše struje u domaćinstvu, Petrović navodi da su među top tri uređaja bojleri, mašine za sušenje veša i termoakumulacione peći u slučaju kojih potrošači obično misle da je krivac grejač za potrošnju, ali problem je u izolaciji TA peći.

- Kada je izolacija TA peći loša, grejač zagreje uveče, ali kaljeve cigle unutra se vrlo brzo ohlade jer nema šta da ih štiti. To je isto kao kuća bez fasade i izolacije. Dakle nije problem grejač, već izolacija i ona je razlog zašto peći treba mnogo vremena da se zagreje - navodi stručnjak.

Kako Petrović objašnjava, potrošnja bojlera u vezi je sa više faktora kao što su grejač, kvalitet vode, izolacija, a važna je i starost bojlera.

-Najtoplije bih preporučio i znam da su najisplativiji protočni bojleri jer troše najmanje struje iako su sa svojih 24 kilovata 12 puta jači od običnih bojlera koji imaju 2 kilovata. U Srbiji misle da su protočni bojleri mali kuhinjski bojleri, ali to su nisko ili visoko montažni bojleri kapaciteta 5,7 ili 10 litara. S druge strane, protočni bojleri, kako samo ime kaže, nemaju sud za skladištenje vode, odnosno imaju, ali je malog kapaciteta, a grejač im radi od momenta kada podignemo ručicu slavine. Radi onoliko dugo koliko je nama potrebno, tj. ako nam je potrebna vrela voda, on uključi 24 kilovata. Uključuje onoliko koliko mu zadamo, dok momentom gašenja vode prestaje sa radom - kaže sagovornik i dodaje da protočni bojler u proseku radi svega sat vremena dnevno.

Foto: Shutterstock

On ističe i da postoje velike razlike po pitanju kvaliteta bojlera, te da nije svejedno da li se odlučujemo za skuplji ili jeftiniji uređaj.

- Ukoliko kupite kvalitetan bojler, njegova izolacija će i posle deset godina biti dobra, menjamo samo grejače, ali ako kupite neki lošiji i jeftiniji, posle pet godina je potrebna zamena. Ljudi misle da su završili priču jer su dobili garanciju od 10 godina na prohromski kazan, ali nije u tome stvar, već u hlađenju do koga brzo dolazi, pa se bojler konstantno pali i gasi, a računi za struju budu onda bože sačuvaj - kaže naš sagovornik.

Nije ista voda na Vračaru i na Banovom brdu Petrović navodi i da životni vek grejača nije uvek isti, već da se grejači menjaju zavisno od kvaliteta vode koja nije iste tvrdoće npr. na Vračaru i na Banovom brdu kaže ovaj iskusni električar i savetuje da bojler nikada ne držimo na maksimumu, već na pola stepena niže od maksimuma.