Upozorenje lekara! Lekovi za prehladu i grip mogu imati ozbiljna neželjena dejstva: Evo kako pravilno da ih koristite!

Tokom prehlade, mnogi ljudi se oslanjaju na različite lekove kako bi ublažili simptome i ubrzali proces ozdravljenja, ali uprkos njihovoj širokoj dostupnosti i popularnosti, Agencija za lekove upozorava da kapi za nos, šumeće tablete i drugi preparati za prehladu i grip mogu nositi sa sobom potencijalno ozbiljna neželjena dejstva.

Klinički farmakolog Radan Stojanović kaže da je lek pseudoefedrin koji se koristi kada osoba ima prehladu, grip, alergijske reakcije, deluje tako što izaziva vazokonstrikciju, sužava krvne sudove u nosu i omogućava čoveku da prodiše.

- On sužava krvne sudove i izazva vazokonstrikciju, čime se smanjuje otok nosne sluznice i olakšava disanje - rekao je on 

Ukazao je da to nije lek koji leči uzrok bolesti, već samo simptome i da se češće koristi u kombinovanoj terapiji. Prema njegovim rečima, pseudoefedrin kod nas nije registrovan u kapima za nos, već se nalazi u tabletama, sirupima, granulama i tabletama, a takvi preparati su Defrinol i mnogi drugi.

- Pored pseudoefedrina, u tim tabletama se često nalazi i antipiretik za snižavanje temperature, analgetik kao što je acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, paracetamol, a ponekad se u njih dodaje i antihistaminik koji leči alergijske reakcije.

Foto: Shutterstock

Stojanović navodi da opasnost od pseudoefedrina postoji jer je on slobodno dostupan u prodaji i ima status leka B koji može da se nabavi bez recepta.

- Ljudi često misle da takav lek ne može biti štetan, što je prva opasnost. Druga stvar je vreme tokom kojeg pacijent uzima ovaj lek. Preporučljivo je koristiti ga pet do sedam dana. Međutim, ako se odluče da ga koriste duže, upadaju u jedan začarani krug - naveo je Stojanović.

Objasnio je da se sekundarna hiperenija javlja i da se otok sluznice nosa ponovo razvija, pa se preporučuje kratkotrajna primena, jer se mogu javiti simptomi koje pokušavamo da lečimo. 

- Treća stvar je mogućnost interakcije sa drugim lekovima jer, na primer, istovremena upotreba nekih antidepresiva poput tricikličnih antidepresiva, može da pojača efekte pseudoefedrina. Takođe, antihipertenzivi snižavaju krvni pritisak, ali pseudoefedrin svojim mehanizmom delovanja može suprotstaviti efektima antihipertenziva i smanjiti njihovu efikasnost.

Foto: printscreen

Kada je reč o upozorenju da pseudoefedrin može izazvati moždani udar, on kaže da to može da se desi, ali da moramo da znamo sve o tom leku koji se pojavio pre više decenija.

- Znamo da pseudoefedrin svojim mehanizmom dejstva na krvne sudove i na srce, može dovesti do porasta krvnog pritiska i do ubrzanja rada srca. Upravo zbog tog saznanja, postoji uputstvo u kojem pišu kontraindikacije, koje naglašavaju kada ne smemo uzimati neki lek. U ovom slučaju stoji teška hipertenzija i nekontrolisana hipertenzija - naveo je Stojanović.

Teška hipertenzija su jako visoke vrednosti krvnog pritiska koje pacijent ne može da kontroliše čak ni lekovima. Čak i lek koji se našao na tržištu pre više decenija i dalje se prati kada je u pitanju njegova bezbednost.

- U pismu piše da postoji određen rizik od pojave određene vrste neželjenih dejstava koji se javljaju sa manjom učestalošću, ali postoji povezanost sa primenom pseudoefedrina i da su ti efekti koji su beleženi praktično posledica njegovog delovanja na krvne sudove - rekao je doktor.

Foto: Freepik.com

On objašnjava da su dva efekta koja su primećena reverzibilna cerebralna vazokonstrikcija, kada se suze moždani krvni sudovi i kao posledica toga može doći do skoka krvnog pritiska, mučnine, povraćanja, a drugi postreverzorne vaskularne celebropatije, koja ima sličan sindrom, ali pored mučnine i povraćanja, može doći do gubitka i poremećaja svesti, nekih neuroloških ispada.

- U oba sindroma se nalazi reč reverzibilno, a to znači da je prolazno i da sa prestankom uzimanja ovog leka, ti simptomi će se izgubiti uz adekvatnu terapiju i zato lekove ne treba uzimati bez saveta lekara.

Ovo pismo je upućeno pre svega lekarima, ali i farmaceutima.

- Ako se Defrinol nalazi u slobodnoj prodaji u apoteci, onda je zadatak farmaceuta da pruži neka objašnjenja o tom leku. Treba da ispita pacijenta neka osnovna pitanja, kako bi pokušao da shvati da li kod pacijenta postoje neka određena stanja koja zahtevaju uzimanje možda nekog drugog leka, a ne ovog koji može dovesti do ovih poremećaja zdravlja o kojima pričamo. Nema života bez rizika. Živimo okruženi bakterijama, gljivama, u kohabitaciji sa njima nekada se ta ravnoteža poremeti, ali tako mi možemo da odredimo koji rizik hoćemo da prihvatimo.

Da li rizik od bolesti ili rizik od lekova ili vakcina.

- Rizik od vakcina i lekova je manji nego rizik od bolesti, ako se oni primenjuju u jasnim indikacijama i kod pacijenata kod kojih ne postoji prepreka u davanju lekova. Ljudi moraju da izbegavaju da se sami leče kod kuće - rekao je on.

Foto: Shutterstock

Na pitanje, da li pseudoefedrin izaziva zavisnost, Stojanović kaže da on neće izazvati zavisnost, ali da će doći do potrebe za ponovnim unošenjem.

- Može biti opasno, a bol je najčešći simptom zbog kojeg se čovek javi lekaru, zato ne iznenađuje broj propisanih analgetika. Bol je senzacija koja je individualna i različite su tolerancije na nju. Generalno, analgetike možemo podeliti u dve velike grupe, na neopioidne i opioidne. Neopioidne su oni koje najčešće uzimamo, to je acetilsalicilna kiselina, paracetamol, ibuprofen, diklofenak, ali ih pijemo u ograničenom vremenskom periodu i kod bolova koji su blagi do umerene jačine. Ukoliko uzimate ibuprofen svaki dan, što je besmisleno, postoji zbog njegovog određenog mehanizma opasnost da čovek dobije čir na želucu ili, ako već ima čir, da on prokrvari i da se značajno pogorša njegovo zdravstveno stanje. Mora se voditi računa. Postoje i opioidni analgetici, poput morfina, fentanila, koje ne možete naći u apoteci. Postoje lekovi koji se mogu kupiti na lekarski recept i bez njega. Lekovi koji se uzimaju bez recepta karakterišu se time da deluju na simptome, a ne na bolesti, i to su simptomi koje pacijent sam može da uoči (kašljanje, temperatura, kijavica - rekao je Stojanović.

Foto: Shutterstock

On ističe da se po potrebi, analgetici mogu upotrebljavati u dužem vremenskom periodu, jer se ne uzimaju svakodnevno u velikim dozama, ali ako se koriste opioidni analgetici, to bi trebalo da se čini što kraće i u što manjoj dozi.

- Oni imaju veliki potencijal za izazivanje zavisnosti i tolerancije; za toleranciju je potrebna veća doza da bi se postigao isti efekat, a javlja se psihička i fizička zavisnost. Kod psihičke zavisnosti postoji neodoljiva želja za ponovnim uzimanjem radi doživljavanja tih iskustava, kao i fizička zavisnost kada ne možemo bez tog leka, što može dovesti do pojave apstinencijalnog sindroma. Analgetike iz grupe opioidnih analgetika koristite isključivo po savetu lekara i to što kraće moguće. Ponekad možemo uzeti neki analgetik poput brufena kada nas nešto zaboli, ali ako taj bol traje duže, svakako treba se javiti lekaru - rekao je Stojanović