Brutalno vršnjačko nasilje u školama širom naše zemlje uzelo maha, ovome se mora stati na put: Evo kako se na pravilan način suprotstaviti zlostavljaču!

Svakodnevno možemo čuti na desetine priča o vršnjačkom nasilju širom osnovnih i srednjih škola u Srbiji, a ti podaci su veoma poražavajući i mora im se stati na put.

Dete koje trpi bilo koju vrstu nasilja treba da prijavi i odrasli se moraju izboriti za njega, ali evo kako možete pomoći svom detetu da se izbori sa zadirkivanjem i ismejavanjem.

Sve češće dolazi do nasilja među decom i mladima, bilo ono fizičko ili verbalno svakako je nedopustivo. Fizičko nasilje podrazumeva različite oblike ponašanja: kao što su, udaranje, guranje, gađanje, šamaranje, čupanje, pljuvanje, dok verbalno nasilje najčešće prati ono fizičko, a podrazumeva vređanje, širenje glasina, stalno­ zadirkivanje, ismevanje.

Foto: Shutterstock

 

U takvim situacijama, neophodno je zaštititi dete od zlostavljanja, pre svega uveriti ga da mu verujete i da ćete mu biti podrška. Zatim je važno potražiti pomoć od školske stručne slu­žbe ili drugih stručnjaka koji mogu raditi sa detetom i na kraju, a možda i najbitnije od svega jeste da mu pružite smernice kako da se nosi sa datom situacijom.

Neke svađe dete može i samo da reši tako što će direktno reći osobi da ga to što mu čini vređa ili boli i zamoli je da prestane. Evo nekih tehnika koje roditelji mogu da uvežbaju sa decom:

Asertivno samoizražavanje

 

Asertivnost je jasno izražavanje vlastitih interesa, osećanja i mišljenja bez namere da se povredi drugi.

Možete objasniti detetu da nekad ljudi mogu biti neljubazni, mogu da pokušaju da ga nateraju da radi stvari koje ne želi ili da ga spreče da dobije ono što zaslužuje. Prvo i osnovno što dete treba da kaže jeste jasno i glasno: PRESTANI! Možda dete tako neće odmah rešiti problem, ali je to odličan početak i pokazatelj odlučnosti i želje da se bori za sebe.

Foto: Shutterstock

 

Snažno ja!

 

Ovaj način komunikacije podrazumeva jasno izražavanje želja i osećanja u prvom licu: Želim! Ne želim! Osećam! Mislim!

Ova komunikacija je način da dete ponovo stekne osećaj snage, ako je on izgubljen. Važno je da dete govori u prvom licu na jasan i samouveren način kako bi izrazilo želje i osećanja u sukobima. Na primer: “Želim da to prestaneš da radiš!”; “Želim da prestaneš da zadirkuješ!”; “Osećam se loše kada to radiš!”; “Ljutim se kada mi to govoriš!”.

Suprotno, kad okrivljujemo druge bez izražavanja svojih osećanja, želja i predloga za promenom, to vodi stvaranju dodatnog sukoba. Takođe je bitno da dete pazi na govor tela dok izgovara te rečenice. Da bi rečenice dobile željeni učinak, naučite dete da zauzme opušten stav tela, gleda pravo u oči osobu kojoj je rečenica upućena i samopouzdano kaže ono što želi. Bitno je izbeći meškoljenje rukama, smeškanje izvan konteksta, stezanje ramena, prikrivanje usta rukom ili tiho mumljanje u bradu.

Foto: wikipedia.org

 

Moćno možda

 

Moćno možda je tehnika koja može poslužiti kao obrana u bilo kojoj situaciji kada se detetu ne sviđa ono što mu druga osoba govori. Moćno možda podrazumeva korišćenje izjava poput “možda si u pravu” ili “možda je tako” i to uvek i iznova dok osuđivanje ne prestane. Na primer:

Osoba: Ha ha, kada si kupio tu odeću, u prošlom veku? Mi: Možda si u pravu. Osoba: Naravno da sam u pravu. Kako možeš to uopšte da nosiš? Mi: Možda si u pravu. Osoba: Daj odrasti mali! Mi: Možda hoću!

Istrajnost se isplati

 

Objasnite detetu da drugi ljudi u životu mogu ignorisati naše reči, ismejavati nas ili zastrašivati kako bi nas naveli da se predomislimo ili da odemo. Savetujte detetu da kada neko ignoriše njegove reči nastavi da ih mirno ponavlja dok ne dobije reakciju kakvu želi, piše Najbolja mama na svetu.