Staž je i te kako bitan! Ovo su najvažniji koraci ukoliko vam je neophodna invalidska penzija!

Pravo na invalidsku penziju ostvaruje se u slučaju nastupanja osiguranog slučaja invalidnosti.

On postoji kada kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju koje su prouzrokovane povredom na radu ili van rada, bolešću ili profesionalnim oboljenjem, a koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

Do izmena propisa 2003. godine za ostvarivanje prava na invalidsku penziju kod osiguranika je trebalo da bude utvrđen gubitak radne sposobnosti samo za obavljanje posla kojim se taj osiguranik u vreme medicinskog veštačenja bavio.

- Od 2003. propisano je da za ostvarivanje prava na invalidsku penziju kod osiguranika mora da nastupi potpuni gubitak radne sposobnosti. To zapravo znači da osiguranik ne može da nastavi sa obavljanjem svog posla, niti može da obavlja bilo koji drug posao - navodi se na sajtu PIO Fonda.

Foto: Shutterstock

 

1. Godine staža za invalidsku penziju

Osim nastupanja invalidnosti, za ostvarivanje prava na invalidsku penziju potrebno je ispuniti i uslove koji se odnose na minimalno trajanje navršenog penzijskog staža.

- Zakon kao opšti uslov predviđa da osiguranik mora da navrši minimalno pet godina staža osiguranja da bi ostvario pravo na invalidsku penziju, ali u slučajevima kada je invalidnost nastupila u mlađem životnom dobu taj uslov je nešto niži. Tako je za osiguranike kod kojih je gubitak radne sposobnosti nastupio do navršenih 20 godina života, za invalidsku penziju dovoljna jedna godina staža osiguranja, za osiguranika koji ima do 25 godina života potrebne su dve godine, a osiguraniku koji u vreme nastanka invalidnosti ima manje od 30 godina života za invalidsku penziju potrebno je tri godine navršenog penzijskog staža - dodaju.

2. Mišljenje lekara o invalidskoj penziji

Zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju podnosi se kada, prema mišljenju lekara kod koga se osoba leči, nastupi takvo zdravstveno stanje zbog koga je radna sposobnost bitno umanjena.

- Osiguranik ovaj obrazac – predlog prilaže uz popunjen zahtev za penziju. Uz predlog se prilaže i odgovarajuća medicinska dokumentacija kojom se dokazuje nalaz lekara. Po pokretanju postupka od stranke može da se zatraži da dokumentaciju dopuni, a ukoliko to nije potrebno, zakazuje se veštačenje i upućuje poziv u kome se uvek navodi datum i vreme pregleda - pojasnili su, prenosi Kurir.rs

 

Foto: Shutterstock

 

3. "Malo rešenje" o invalidskoj penziji

U sledećoj fazi postupka donosi se rešenje. U zavisnosti od nalaza, tim rešenjem može da se odbije zahtev za invalidsku penziju, iz razloga što invalidnost ne postoji, ili lečenje još uvek nije završeno pa se ne može pretpostaviti konačan ishod bolesti i radna sposobnost osiguranika.

- Ukoliko je nalazom utvrđena invalidnost, donosi se rešenje kojim se ta činjenica formalno utvrđuje. Često se može čuti da se ovo rešenje popularno zove „malo rešenje”.

4. Žalba na rešenje o invalidskoj penziji

Ova faza postupka je veoma važna, a neretko izaziva zabunu. Jasno je da podnosilac zahteva može da podnese žalbu protiv rešenja kojim se zahtev za penziju odbija. Međutim, moguća je i situacija da i osiguranik kome je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti želi da ospori tu činjenicu. Ovo je najčešći slučaj kod mlađih osiguranika koji su zahtev za invalidsku penziju podneli iz formalnih razloga, zbog dužeg trajanja bolovanja.

5. Prestanak osiguranja pre invalidske penzije

Posledica pravosnažnosti rešenja kojim se utvrđuje potpuni gubitak radne sposobnosti je prestanak osiguranja. Osiguranik samostalnih delatnosti u obavezi je da prestane da obavlja tu delatnost, a poslodavac zaposlenog u skladu sa svojim zakonskim obavezama raskida ugovor o radu. Osiguranik zatim treba da obavesti Fond o prestanku osiguranja, kako bi se donelo rešenje o invalidskoj penziji.

 

Foto: freepik

Foto:  

 

6. Visina invalidske penzije

Visina invalidske penzije određuje se na isti način kao i visina starosne, odnosno na mesečni iznos utiču trajanje ukupnog penzijskog staža, kao i ostvarene zarade i naknade zarada u periodu rada. Međutim, pri utvrđivanju visine čeka ukupno navršen penzijski staž uvećava se za određeni procenat u odnosu na navršene godine života na dan utvrđenog gubitka radne sposobnosti.