Deca su nam sve agresivnija! Stručnjaci otkrivaju: Ovo je koren problema!

Deca u Srbiji postaju sve agresivnija i učestvuju u stravičnom nasilju i fizičkim obračunima, upozoravaju domaći stručnjaci!

Iz dana u dan beleže se jezivi primeri u kojima vršnjaci jedni drugima nanose teške telesne povrede, a sada su svoj bes počeli da iskaljuju i nad nedužnim životinjama.

Tako su u ponedeljak, oko podneva u Rakovici na parkingu, grupa mladića motkom pretukli B. B. (17) i tom prilikom mu slomili lobanju i naneli još mnogo povreda opasnih po život. Da stvar još jezivija, samo dan kasnije, u utorak, Srbiju je šokirao slučaj kada je dečak star 13 godina, koristeći sekiru, zaklao svih dvanaest jaganjaca koji su se zatekli u toru u selu Markovac, nedaleko od Vršca. On je u saradnji sa policijom i Centrom za socijalni rad u Pančevu sproveden na dečju psihijatriju u Klinički centar Vojvodine.

Stručnjaci smatraju da je tuča i čarki među decom bilo uvek, ali da su danas ona mnogo nasilnija. Ovakve situacije, kažu oni, poslednji su alarm za društvo da se stane na put nasilju među omladinom.

Psihoterapeut Biljana Ćulafić naglašava da deca postaju agresivna kada su nesrećna i depresivna.

- Najmlađi svoju depresivnost pokazuju na malo drugačiji način nego odrasli. Često je kod njih prisutna i velika nemoć koju osećaju, pa onda agresiju ispoljavaju nad sličnima sebi. Nedužnima. Nesrećna deca, deca koja su ostavljena po strani, trpe nasilje, deca koja su po modelu gledala majku, oca, brata, kako se tuku, kako ih neko tuče - to su ta deca. Uglavnom je to posledica traume. Ipak, neki ljudi su jači, žilaviji i uspeju da se izbore, ali većina ne uspe - napominje Ćulafićeva.

Foto: Shutterstock/Ph_Stephan

Sa njom je saglasna i Ana Vlajković, psiholog. U ovakvim slučajevima, ističe ona, uglavnom se radi o poremećaju ponašanja kod dece.

- Pre nego što dete napuni 18 godina, ne možemo postavljati nikakvu dijagnozu. Ovakvi slučajevi su pravi primer poremećaja ponašanja. Istraživanja su pokazala da je jedan deo ličnosti nasledan, neke crte u ponašanju i karakteru koje ispoljavaju sociopate može, nažalost, da bude nasledan. Tako da je moguće da neka od ove nasilne dece imaju prosto nasleđenu agresivnost. Svakako, agresija može da se izleči i danas je to veoma uspešno. Samo treba prepoznati problem i raditi sa takvom decom. Ipak, kada dođe do eskalacije ovakvih razmera, više ne govorimo o prevenciji, već o saniranju posledica - objašnjava Vlajkovićeva i dodaje:

- Treba da se vidi do koje će mere sutra ta deca biti funkcionalni članovi ovog društva i zbog toga je u mnogim državama spuštena granica uspostavljanja dijagnoza pre 18 godina sa 12 na 10 godina za krivičnu odgovornost. Ta deca ne završavaju u zatvorima, već u psihijatrijskim institucijama po krivičnom osnovu!

Foto: Informer

Pedagog Marija Ranđelović upozorava da je sve više slučajeva nasilne dece, ali je opasno i to što mi kao zajednica i pojedinci ne znamo da reagujemo kada se nešto tako dogodi.

- Nažalost, ovo najnovije nasilje za koje smo čuli u javnosti nije jedini slučaj. Sve je više agresije među decom koja potiče iz raznoraznih razloga. Da li je u pitanju traumatično detinjstvo, poremećeni odnosi u porodici ili školi. Škola ima ulogu preveniranja ovakvih situacija, osim svih drugih uloga. Kada se uoči problematično dete, sklono nasilju, škola mora da ima mehanizme i da započne proces vaspitnog rada i sa učenikom i sa njegovim roditeljima. Ukoliko to ne bi dalo rezultata, morali bi da stupe u kontakt sa Centrom za socijalni rad. Osim toga, problem je što se slabo radi na prevenciji nasilja - od porodice do škola i šireg društva - navodi Ranđelovićeva.