Procedura prodaje hotela Jugoslavija urađena u skladu sa zakonom! Oglasio se stečajni upravnik

Procedura prodaje hotela Jugoslavija sprovedena je u skladu sa zakonom, izjavio je stečajni upravnik Denjub riversajda Ivan Čakarević, firme u čijem vlasništvu je bio ovaj hotel koji je danas prodat na javnoj licitaciji Milenijum timu.

- Kada kupac u potpunosti isplati prodajnu cenu, i kada se to konstatuje u rešenju dobiće vlasništvo nad ovim pravnim licem. Ja sam kao stečajni upravnik srećan što se bankrotstvo završilo prodajom pravnog lica - rekao je on novinarima nakon licitacije završene prodajom hotela.

Odgovarajući na novinarska pitanja zašto se išlo sa pola početne cene od realne vrednosti ako se znalo da ima jedan ponuđač i kako će se rešiti imovinsko-pravni odnosi, on je rekao da je što se tiče početne cene zakon tako definisao i da je u stečaju početna cena 50 odsto od procenjene vrednosti.

- Tako je i kada je jedan ponuđač, a nismo znali da će biti jedan - rekao je on i dodao da će se imovinsko-pravni odnosi rešavati na sudu.

Hotel Jugoslavija danas je na javnoj licitaciji prodat Milenijum timu, kao jedinom ponuđaču koji je ispunjavao propisane uslove, za 3,17 milijardi dinara.

Milenijum tim je saopštio danas da će ukupna ulaganja, koja se planiraju u naredne četiri godine, iznositi više od 400 miliona evra.

Imovinu Denjub riversajda čini poslovni prostor na Bulevaru Nikole Tesle 3. u Beogradu gde se nalazi hotel Jugoslavija, gradsko građevinsko zemljište površine 45.613 metara kvadratnih, od čega je pod objektom 13.981 kvadrata, kao i lusteri i bista, skulptura, delo Aleksandra Zarina.

Luster tavanica u okviru hotela Jugoslavija je u skladu sa rešenjem Muzeja primenjene umetnosti određena za dobro koje uživa prethodnu zaštitu Muzeja primenjene umetnosti, dok je bronzana bista deo fontane Vodeni cvet Aleksandra Zarina rešenjem Narodnog muzeja Srbije stekla svojstvo kulturnog dobra.

Hotel Jugoslavija otvoren je 1969. godine, kada je bio i najveći i najmoderniji hotel u SFRJ, a među njegovim gostima bili su britanska kraljica Elizabeta, astronaut Nil Amstrong, američki predsednici Ričard Nikson i Džimi Karter, libijski vođa Muamer el Gadafi.