Stručnjaci upozoravaju: Generacije koje dolaze sve su slabije! Učenici otrkili šta nisu znali na probnoj maloj maturi

Učenici osmih razreda osnovnih škola u Srbiji završili su polaganje probne male mature. Na testu iz srpskog jezika najviše su se namučili oko razumevanja tekstova, zamenice "ja" i značenja instrumentala, a onda je đacima koji su polagali fiziku glavobolju zadao zadatak sa strujnim kolom.

Mali maturanti koji su radili test iz istorije dvoumili su se oko godine kada je ubijen Mihailo Obrenović, dok su se geografičari pomučili oko pitanja zašto nastaje erupcija vulkana.

Kurir je razgovarao sa učenicima OŠ "Drinka Pavlović" koji kažu da su zadaci na zaokruživanje iz maternjeg jezika bili laki, ali da im je test u poređenju sa matematikom, koji su polagali u petak, bio dosta teži.

- Zadaci u kojima se traži razumevanje pročitanog teksta su teški. U 19. zadatku je bio tekst napisan na više od pola strane. Nisam ga ni pročitao do kraja te ga zato nisam ni uradio. Ovo je samo probni test, videli smo otprilike kako izgledaju zadaci i imamo vremena da se pripremimo za završni ispit - kazao nam jedan učenik.

Druga učenica dodaje da je bila i jedna pesma gde je trebalo odrediti književni rod.

- Nismo bili sigurni da li je epika, lirika ili drama - zamišljena je ona. Pored manjka koncentracije za razumevanje tekstova učenici kažu da su imali probema i oko značenja padeža.

- U jednom zadatku se tražilo da se napiše značenje instrumentala. Znao sam samo jedno a to je društvo, ovog drugog nisam mogao da se setim, a zapravo je bilo to drugo. Sada su mi drugari rekli da je u pitanju sredstvo. U jednom zadatku je bilo podvučeno "ja" i da se napiše vrsta reči. To takođe nisam uradio - nabraja nam đak.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Nakon testa iz srpskog učnici su polagali i test iz predmeta koji su odabrali - hemije, fizike, istorije, geografije ili biologije. 

Ukoliko smatraju da im je test bio težak đaci imamu mogućnost od 8. do 11. aprila da zamene predmet i odaberu drugi koji će polagati na završnom ispitu.

- Polagao sam hemiju koja je bila preteška, dvoumio sam se oko svega. Verovatno ću odabrati geografiju, imam dva meseca da se spremim - kaže jedan učenik, dok drugi koji je polagao fiziku dodaje:

- Tri zadatka koja su bila uopšte nismo radili. Kod 19. je bila električna otpornost, a teško mi je bilo i strujno kolo. Ipak, geografija koju je odabrao najveći procenat đaka je, prema njihovoj proceni, bila laka, kao i biologija.

- Jedino što nisam znala da uradim je zbog čega se dešava erupcija vulkana - kaže učenica koja se priprema za upis u gimnaziju, dok jedan vukovac dobacuje:

- Bolje da kažemo da nam je bilo teško jer ako nastavnici čuju da nam je bilo prelako plašimo se da će nam na završnom ispitu dati teže.

Generacije slabije, kriterijumi sve niži

Školski psiholog Branka Tišma kaže za Kurir da su godinama unazad generacije sve slabije kao i da su zbog toga kriterijumi dosta sniženi.

- To je naročito vidljivo nakon pandemije korone, jer u tom periodu deca su bila uskraćena za ljudski kontakt, komunikaciju sa nastavnikom. Javio se veći problem oko čitanja i razmevanja tekstova, lektire. Deca već 20 godina unazad manje čitaju, okružena su društvenim mrežama preko kojih komuniciraju uz pomoć emotikona, skraćenica na simboličan način te su samim tim osiromašili rečnik i komunikaciju - kaže Tišma i dodaje:

Foto: Informer.rs

- Oni nemaju koncentraciju da pročitaju tekst koji je napisan na malo više od polovine strane jer za to nemaju koncentraciju. Slabiji kvalitet znanja doveo je do toga da su kriterijumi sniženi i u srednjim školama te se i lakše upisuju.