"Da vratim vreme, opet bi uradio isto": Heroj na Košarama postao invalid, ali ne žali

Majdanpek... Goran Ilić iz Majdanpeka, jedan je od mnogih koji su se iz Istočne Srbije kobne 1999. godine kao dobrovoljci sa 17 autobusa uputili na Kosovo i Metohiju da brane svoju zemlju od NATO agresora.

Borac, heroj sa Košara, danas je ratni vojni invalid u penziji koji je teške telesne povrede zadobio od kasetnih bombi od kojih će posledice  vući do kraja života.

   ,, Sećam se , krenuo sam bez razmišljanja . Za mene je moja zemlja svetinja. Nisam ni jednog momenta pomislio da se možda neću vratiti. Jer, ljubav koju u sebi nosim prema svom narodu i svojoj rodnoj grudi i dan danas je jača od svega. Krenuli smo iz Beograda, preko Niša do Đakovice, a potom su nas uputili na položaj na karaulu Košare. Tamo nas je zatekao pakao. Taj prizor se ne zaboravlja. Krv , nemoć, tuga, smrt svuda oko tebe. Slike, tog haosa , mrtvih tela među kojima je bilo bez razlike i mladih i starih i danas  su mi pred očima.  Ne mogu se osloboditi,  čini mi se da ću dok sam živ imati to kad god sklopim oči. Teško sam ranjen. Kasetna bomba mi je pala na glavu i samo sam pukim slučajem preživeo. Spasli su me Kozaci, braća Rusi. Njih čevotica tri sata su me vukli, nosili na leđima do Peći. Otuda sam prebačen za Beograd gde mi je na VMA opracija na glavi trajala čitavu noć. Sada sam stopostotni invalid , I desnu ruku ne koristim . Ali kada bi zatrebalo, imam levu ruku , koja može da posluži i opet bi na braniku svoje zmelje bio prvi - priča ovaj patriota, Goran Ilić  sa  očima punim suza.

    Za  njega drugovi saborci  kažu da je dobar i plemenit čovek, koga život od detinjstva nije mazio. Rano je ostao bez roditelja, prošao golgotu stradanja  tokom bombardovanja, a onda je spletom nesretnih okolnosti pre četiri  godine ostao bez krova nad glavom. Izgoreo mu je stan i kompletno pokućstvo.

Međutim , ubrzo je shvatio da nije ostao sam i da se  takvi ljudi nikada ne zaboravljaju .Pored prijatelja iz Saveza boraca i ratnih vojnih invalida , lokalne samuprave Majdanpek , resornog Ministarstva  za rad , socijalna i boračka pitanja, ljudi dobre volje iz Majdanpeka i van njega koji su se odmah odazvali, stvoreni su mu  neophodni uslovi da život može da nastavi dalje.

   ,, Ljudima kojima je pomoć potrebna, nikad pomoći nije dosta. Uvek se valja odazvati, jer borici sa Košara i Hrvatske koji su srećom preživeli i vratili se kućama sa ratišta većinom kao invalidi sa treškim posledicama , ne samo da u materjalnom pogledu treba pomoći, već i u svakom drugom pogledu valja odati počast i poštovanje  za ono što su učinili za svoju zemlju i svoj narod. U tom pogedu, društvo se uvek ujedinjuje kad su oni u pitanju.  Ratni vojni invalidi danas imaju solidna primanja i sa tog aspekta se može reći da je njma  status danas znatno poboljšan , ističe Gorčilo Potpara , takođe dobrovoljac i učesnik rata kobne 1999. godine i predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida i porodica nastradalih boraca iz Majdanpeka. 

  Goranu Iliću kao i ostalim herojima karaule sa Košara, nikada više ništa neće biti isto. Slike užasa i strahote rata uvek će biti prisutne i nikada ne mogu da izblede.