Želudac se stegao kao šaka, gubim razum: Potresne ispovesti roditelja iz Srbije koji su se suočili sa gubitkom dece!

Stravični momenti koji mogu delovati kao večnost - jesu oni kada roditelji barem na tren izgube decu iz vidokruga. Vrtlog bespomoćnosti, straha i strepnje komešaju se poput rovca, a svaki mogući scenario rasplamsava agoniju.

Nakon potresne vesti da je u okolini Bora nestala devojčica Danka Ilić (2) pod za sada misterioznim okolnostima zaledila je čitav region, te roditelji putem socijalnih plaftormi razmenjuju iskustva i nemile momente koji su umalo bili kobni po njihove mališane.

 "Kako je moguće da dete jednostavno nestane?"

 

Putem X mreže korisnik pod nazivom "Laki21", podelio je svoje iskustvo koje se dogodilo u Budvi pre dvadesetak godina.

- Bio je devedesetih u Budvi, moja ćerka je imala malo manje od tri godine. Bili smo na plaži, oko 11 pre podne. Moja žena je otišla negde, ostavivši je pod mojom brigom. Moja mala je bila zauzeta punjenjem kofice peskom pomoću lopatice, udaljena od mene nekoliko metara, i otprilike desetak metara od obale. Nešto sam čitao, mobilni telefoni još uvek nisu bili uobičajeni. Bio sam okrenut prema njoj, tako da bih je odmah video kad bih podigao pogled. Pročitam nekoliko redova, podignem pogled, i tamo - napisao je u dahu i dodao: 

 

 

- Pročitam sledeći pasus, podignem pogled, a nje više nema. Prošlo je najviše 20-30 sekundi od kad sam je zadnji put video. Pogledam levo-desno, još uvek bez panike, ali je nema. Ustajem, okrećem se, ali nema je. Prilazim mestu gde se igrala, vidim lopaticu, okrećem se, a osećaj stiska u želucu postaje sve jači. Počinjem da je dozivam po imenu, pitajući ljude oko sebe da li su je videli. Ništa. Prošlo je manje od minute. Želudac mi se stegao kao šaka. Počinjem da trčim levo-desno, vičući i dozivajući je što jače mogu. Odlazim do same obale, vičem. Želudac se steže kao da postaje kuglica. Trčim okolo, osećajući se kao da sam izgubio razum, prošlo je verovatno već dva minuta, a ja urlam svom snagom. Želudac se skuplja poput zvezde koja troši nuklearno gorivo i počinje da se urušava u crnu rupu - zaledio je evociranjem uspomena, i nastavio: 

- Dolazi žena, kažem joj šta se desilo, nije me ubila na licu mesta, kasnije će. U sebi se slažem sa time, nemam apsolutno nikakvih primedbi na to, osećam da tako treba. Razdvajamo se i krećemo na suprotne strane. Krećem se, ali to nije moje telo, već nečije tuđe koje hoda i dere se. Jedan čovek mi prilazi i kaže da izgubljenu decu drže kod neke bine. Trčim tamo i već iz daljine vidim ćeru kako stoji na bini, zajedno sa još petoro šestoro izgubljene dece. I dalje drži koficu u ruci. Moje telo ponovo postaje moje, skačem na binu (koja je visine jedno metar i dvadeset) hvatam ju onako uplakanu u naručje, osećam najveće olkašanje u životu koje sam ikada osetio i verovatno koje ću osetiti ikada. Sreću. Ljubav. Krivnju. Plačem grleći je. Evo plačem sada ponovo se sećajući svega 27 godina kasnije. Ako ste ikada na trenutak ili na duže vreme izgubili dete, sigurno ste pretrpeli strah koji nikada do tada niste doživeli. Jednom prilikom smo izgubili dete, tada je imalo četiri godine, u potpuno neverovatnoj situaciji, sekunda je bila u pitanju, usred strane zemlje (u pitanju je Turska, u gradu Antalija). Em je bio 31. decembar popodne, tokom novogodišnje euforije i gužve na ulicama, em je bio i poslednji dan Ramazana, kada su svi meštani pohrlili na ulice i nastala je velika gužva u centru gde smo se nalazili.Tih prvih nekoliko trenutaka bilo je nelagodno, ali posle nekoliko minuta, otkucaji naših srca su porasli, počeli smo da se znojimo. Posle pet minuta, usledila je panika i vikanje njegovog imena, a već nakon 20 sva logika je izletela kroz prozor. Emocije su potpuno preuzele kontrolu - bio je jasan. 

Korisnica pod nazivom @lepa_sargarepa bila je dirnuta ovom potresnom pričom, te je podelila iskustvo koje nikada neće zaboraviti. 

 

 

- Čuvala me studentkinja, ja četiri godine. Prepričava posle majci. Imala je bež mantil i da me ne bi vukla, kaže da ne puštam mantil. Nije prošlo minut, ona osetila da me nema pored nje. Unezverila se, traži. A onda me vidi preko ulice kako drugu ženu držim za bež mantil i idem sa njom - konstatovala je.