Mnoge muči ovo pitanje: Da li moraju da propadnu uplaćeni doprinosi i od čega to zavisi

Kada se približi vreme odlaska u penziju, mnogi žele da osmotre da li pre svega imaju dovoljno godina radnog staža, da li moraju i mogu da dokupe još neku da bi navršili 15 godina kao uslov odlaska u penziju i tome slično.

Neke pak zanima zašto ima moraju da plaćaju doprinose i posle 45 godina rada, a da im se pritom taj novac ne uračunava u sutrašnja primanja, dok neke buni zašto kao u Nemačkoj ne mogu da dobiju neku vrstu socijalne penzije i sa pet godina staža.

Kako Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju PIO propisuje, staž ne može da se otkupi jednokratnom uplatom. Tako nešto bi bilo moguće jedino da je postojala prijava na penzijsko osiguranje u proteklom periodu u tom trajanju, a da obveznik uplate doprinosa nije uplatio doprinose za PIO (ako poslodavac za dve godine nije platio doprinose).

Upitan da li je u dosadašnjoj praksi postojala mogućnost da se ovakvi propisi izmene u korist onih koji su pokušali da ostvare kakvu-takvu penziju, dr Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije, kaže da postoji mogućnost da se preispita i potencijalno unapredi zakonska odredba koja onemogućava osiguranike kojima nedostaje par godina radnog staža da ispune minimalni uslov za starosnu penziju od 15 godina staža, tj. da ovih par godina potencijalno uplate i nakon navršenih godina starosti za penzionisanje.

Foto: Pixabay

 

– Interesantno je da je u inicijalnom Zakonu o penzijskom osiguranju radnika iz 1922. godine bio propisan minimalni penzijski staž osiguranja od 10 godina kao uslov za ostvarivanje starosne penzije, ali je takođe bilo propisano da se osiguranicima vrate uplaćeni doprinosi ukoliko nisu ispunili uslov za penziju jer su doprinose uplaćivali kraće od 10 godina – kaže Altiparmakov.

Iako ovakvo rešenje povrata uplaćenih penzijskih doprinosa ne bi u današnje vreme bilo primereno, te ga i druge evropske zemlje ne praktikuju, ova činjenica ipak ukazuje na potrebu da se dodatno izađe u susret osiguranicima kojima nedostaje par godina penzijskog staža. Primera radi, da im se omogući da nastave da uplaćuju penzijske doprinose i par godina nakon zakonske granice za penzionisanje, kako bi skupili neophodnih 15 godina i ostvarili pravo na starosnu penziju, ističe.

U vezi sa odredbama Zakona o PIO koje onemogućavaju računanje penzijskog staža preko 45 godina, čak iako osiguranici uplaćuju dodatne doprinose, radi se pre svega o elementu socijalne solidarnosti, budući da je veoma malo osiguranika, praktično na nivou statističke greške, uopšte u mogućnosti da radi i ostvaruje staž duže od 45 godina.

– Nije isključeno da će u budućnosti, sa produženjem životnog veka i sa novijim i fleksibilnijim oblicima zapošljavanja, biti i više osiguranika koji će moći da akumuliraju više od 45 godina staža. Kao što je svojevremeno bio slučaj kada osiguranici nisu mogli da u potpunosti ostvaruju penzijska prava u segmentu preko 40 godina staža, pa je sada ta granica podignuta na 45 godina, moguće je da će u nekom narednom periodu biti svrsishodno preispitati ovu zakonsku odredbu. Za sada ne vidim previše razloga ili osnova za tako nešto – zaključuje dr Altiparmakov.