Diploma više ne garantuje visoku platu! Ovi poslovi su najtraženiji, a plate astronomske

Mnogim radnicima u Srbiji mesečna plata od 1.000 evra je još uvek san, ali ne mogu da se zanemare oni kojima se taj san već ostvario. Ministar finansija Siniša Mali nedavno je najavio da je plan da do kraja godine prosečna plata dostigne 920-930 evra, a do kraja sledeće godine čak 1.000.

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da zaposleni u 14 delatnosti neće morati da čekaju više od godinu dana da bi ostvarili taj prosek, jer su u februaru zaradili više od 1.000 evra.

Kako se i očekuje, van svake konkurencije su programeri, koji su na prvom mestu među najplaćenijim zanimanjima sa prosekom od čak 276.778 dinara.

Odmah za njima su i piloti, kontrolori letenja i stjuardese, gde je prosečna plata u sektoru vazdušnog saobraćaja za oko 85.000 dinara manja u odnosu na IT i iznosi 191.409 dinara.

Treću poziciju zauzimaju oni u oblasti naučnog istraživanja i razvoja sa 189.745 dinara, dok su četvrti na listi direktori, menadžeri i ostali čija zanimanja spadaju u upravljačke delatnosti sa prosekom od 159.483 dinara.

Krug od top pet zatvara sektor finansijskih usluga sa prosečnom platom od 152.068 dinara, a tu su i oni koji su zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda sa prosekom od 152.874 dinara.

Prema podacima RZS zarada u februaru je bila 94.125 dinara, dok je medijalna neto zarada iznosila 72.956 dinara, što govori da je polovina zaposlenih primila platu manju od tog iznosa.

S druge strane, čak 24,3 odsto zaposlenih u Srbiji zarađuje manje od 45.000 dinara, dok 19,4 odsto prima platu do 60.000 dinara, a još 20,4 odsto manje od 80.000 dinara.

Foto: RINA

 

Između 80.000 i 100.000 dinara zaradi 15,6 odsto radnika u Srbiji, dok je najmanje onih sa najvećim primanjima. Više od 100.000, a manje od 120.000 dinara dobija 7,2 odsto zaposlenih.

Onih za koje plata od 1.000 evra više nije nedostižna ima svega 13,1 odsto. Više od 120.000 dinara dobija 5,3 odsto zaposlenih, dok platu veću od 150.000 dinara ima 3,5 odsto zaposlenih u Srbiji. Najveće zarade, iznad 200.000 dinara prima svega 4,3 odsto zaposlenih.

Prosvetari najmanje zarađuju

Uzimajući u obzir nivo kvalifikacija, najniže zarade među visokoobrazovanima imaju prosvetni radnici. Njihova prosečna plata sa završenim sedmim i osmim stepenom u sektoru obrazovanja iznosi 91.246 dinara, što je u velikoj meri manje i od fakultetski obrazovanog kadra u sektoru usluga smeštaja i ishrane, koji imaju prosečne plate oko 96.508 dinara.

U IT sektoru su najviše plate i za one sa diplomama četvorogodišnje škole i iznose 164.739 dinara, dok su na drugom mestu sa 109.287 zaposleni u rudarstvu. Najniže plate sa četvorogodišnjim obrazovanjem imaju u uslužnim delatnostima - 43.687 dinara.

Analiza pokazuje i da su radnici sa završenom osnovnom školom u pojedinim sektorima bolje plaćeni od onih sa srednjoškolskim diplomama u drugim delatnostima.

Rudari imaju prosečnu platu oko 73.045 dinara, što je više od proseka većine onih koji su zaposleni sa diplomama srednje škole, poput onih u trgovini, čija je plata 62.095 dinara, prerađivačkoj industriji sa mesečnom zaradom od 68.788 ili u sektoru pružanja usluga ishrane i smeštaja, koji broje 47.729 dinara.

Foto: Shutterstock

 

Razlika u platama oslikava odnos ponude i potražnje na tržištu rada, što potvrđuje i stručnjak iz ''Infostuda''.

- Možemo da posmatramo i vodoinstalatere, koji zarađuju više od lekara. Situacija možda nije pravična, ali takva je trenutno na tržištu rada. Za nekima postoji mnogo veća potreba, nego za drugima i jednostavno u toj borbi sa konkurencijom i potražnji za kvalifikovanim kadrom, poslodavci moraju da ponude više - objašnjava Miloš Turinski.

Takođe, zaključuje da se svaki poslodavac trudi da ponudi bolje uslove od konkurencije, da bi privukao kvalitetnije radnike, jer je ponuda takvih kandidata ograničena.