Krvavi Vaskrs! Jaguar i 12 apostola na 300 OVK terorista: Herojski dali živote za otadžbinu i ispisali istoriju!

Bitka za Košare je najveća bitka u novijoj srpskoj istoriji. Tih nekoliko kilometra uz srpsko-albansku granicu podno Prokletija za Vaskrs 1999. godine postali su srpski Termopil u kojima je 110 srpskih vojnika bilo suočeno sa napadima nekoliko hiljada albanskih OVK terorista, podržanih avijacijom NATO-a i albanskom vojskom.

Jedan od najvećih heroja sa Košara, vodnik Ivan Vasojević Jaguar samo dva dana pre smrti izveo je nemoguće i sa 12 saboraca odbranio Košare. Bio je prvi u napadu ispred svoje vojske, ali i poslednji kada je odstupala.

Cenu odbrane platilo je 108 srpskih heroja, prosečne starosti 25 godina, a među njima i vodnik Ivan Vasojević Jaguar, koji je kosti uzidao u sveto Lazarevo Kosovo. Poginuo je baš na Vaskrs pošto je dva dana ranije sa 12 junaka-apostola odbranio granicu. Tog dana teroristi preobučeni u uniforme Vojske Jugoslavije ubili su i Ivana i Predraga Bogosavljevića, Milenka Božića, Darka Bjelobrka i vučjaka majora Listera.

A sve je počelo kao i prethodnih večeri - u zasedi, stotinak metara od granične linije.

- Jutro nakon neprospavane noći u zasedi ponestalo nam je vode. Hteli smo da pošaljemo mlađu vojsku po vodu, ali nas je Dragan Grubić zaustavio. Pogledasmo u Grubog iznenađeno, a on nam je odgovorio: "Imam neki čudan osećaj. Nešto mi ne da mira. Idem ja po vodu". Još nekoliko vojnika pošlo je sa njim - priča jedan od učesnika za portal Čojstvo.

Foto: pritnskrin/facebook/U inat okupatoru

Posle dvadesetak minuta jedan od vojnika koji je pošao sa njim vratio se i rekao da su opazili čoveka sa motorolom blizu granične linije, pa se još nekoliko vojnika pridružuju grupi.

- Predvođeni vodnikom Vasojevićem, nas šestorica, peli smo se uzbrdo po nepristupačnom terenu držeći rastojanje od desetak metara. Kada smo došli do najviše tačke počeli su da pucaju po nama. Svi smo zalegli tražeći zaklon i pritom formirali "potkovicu" upadajući u neprijateljsku formu slova "G”, na obostrano iznenađenje. Na čelu potkovice, na tom malom uzvišenju se u borbi činilo kao planina, bili su vodnik Jaguar, Grubić i Čkrebo, Draža ispod njih levo, a Krivi i Ostoja desno pored jedne ogromne bukve - seća se jedan od učesnika.

Naša vojska bila je na uzvišenju i samim tim je imala bolji strateški položaj i preglednost. Počela je opšta pucnjava i galama! Dosta ih je palo u tom prvom "susretu".

- Gađali su nas ručnim raketnim bacačem čiji je projektil završio u drvetu pod kosinom iznad nas, a drugi visoko u krošnjama drveća. Posle otprilike pola sata razmene žestoke vatre začuo se glas sa njihove strane, kao komanda, i pucnjava je prestala. U tom trenutku je Grubi povikao: "Dražo! Ostoja! Opkoljavajte!” - priča svedok događaja.

Foto: RINA

Grubić je povikao: "Ajde ovo smo čekali, levi bataljon kreni napred! Turci, došao vam je Crni Petak! Dražo, Ostoja krenite napred pobijte bandu!”. Jaguar je prihvatio "igru" Grubog, i krenuo da viče "Juriš!” i "Uraaa". Tada kreće koncentrisana vatra prema teroristima. Poenta je bila zavarati brojno stanje naših graničara i šiptarima dokazati da nas je više. Razbijeni na dva dela naši vojnici činili su zbunjujući faktor privida brojnog stanja, što je išlo na ruku prethodnoj igri Jaguara i Grubog.

- Ta vrsta "igre" se nastavila i na motorolama, Jaguar i Grubi su namerno ostavili otvorenu vezu na motoroli, kako bi se čulo njihovo komandovanje, pucnjava i lomljenje neprijatelja, da bi preostalim zasedama podigli moral, kako ne bi došlo do panike - piše portal Čojstvo.

 

 

Opet je počela pucnjava, vičući i dozivajući, pokušavali su da zavaraju neprijatelja da ih ima više, iako svesni da su brojčano daleko nadjačani. U trenutku zatišja, vodnik Vasojević je naredio pokret. Ostavši bez municije, stavio je automatsku pušku na leđa i pištoljem nam davao odstupnicu. Jaguar je bio prvi u napadu ispred svoje vojske, ali i poslednji kada je odstupala.

- Trčeći kroz šumu jednim delom smo morali da prođemo kroz naše minsko polje koje je postavljeno krajem 1998. godine. Šumom su odjekivali zvuci pucnjave i metaka upućenih nama. Približavajući se zasednom mestu koje smo ostavili, videli smo siluete naših drugova. Neko je povikao :"Ne pucajte! Mi smo!” i uleteli smo na zasedno mesto. Osetili smo olakšanje kada smo videli da su svi živi. Srećom, ni od nas ni od njih, niko nije bio ranjen.

Foto: RINA

Grubić je otrčao do minobacača i počeo da dejstvuje u pravcu granične linije sve dok je imao mina. Preko motorole smo potražili pomoć minobacačkog voda iz dubine naše teritorije.

Foto: facebook.com

Tog Velikog Petka zasedno mesto C3/6 je prvo napadnuto, i da su tu pregazili naše momke u zasedi mogli bi sa leđa da priđu karauli. Sačekali bi vojsku u povlačenju koja ne bi imala nikakve šanse da se tome suprostavi. Iznenadni napad šiptarskih terorista, plaćenika iz raznih delova sveta, osujećen je od strane ovih vojnika.

Dva dana nakon toga, vodnik Ivan Vasojević je poginuo u rejonu Maja Glava, spašavajući ranjenog vojnika. Vojnik je preživeo. Ova akcija biće upamćena po rečima pokojnog Grubića, koji je godinu kasnije, pre pogibije 2004. godine izrekao svojoj braći graničarima:

- Kada razmišljam o celoj situaciji, sve što se dešavalo na Veliki Petak pred Vaskrs... Podsećalo me na Hrista i 12 Apostola, tj. vodnik Jaguar i nas 12 - rekao je on.