Ovi učenici mogli bi da dobijaju mesečno po 5.000 dinara: Evo kako srednjoškolci mogu do novca

Srednjoškolci koji 2024/25 školske godine upišu deficitarna trogodišnja i četvorogodišnja zanimanja po dualnom modelu, mogli bi da u narednoj školskoj godini računaju na 5.000 dinara mesečno od države koje će dobijati devet meseci.

Taj iznos, po Uredbi o podršci dualnom obrazovanju, koju je usvojila Vlada Srbije, uplaćivala bi učenicima država preko namenskog računa koji će im biti otvoren u Poštanskoj štedionici. Đaci koji se odluče da školovanje nastave po dualnom modelu dobijaće i naknade od poslodavaca za učenje kroz rad, a njena visina će zavisiti od toga koliko puta nedeljno imaju praksu.

Za svaki dan proveden na praksi, učenici bi u trebalo da dobiju 70 odsto minimalne cene rada po satu. Kako je Tanjugu kazala Rukovodilac službe za dualno obrazovanje i obrazovne politike Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandra Milićević, do kraja juna, ili početkom jula, trebalo bi da izađe konkurs kada će se tačno znati na koji način će se finansijski podržavati učenici, ali i poslodavci.

Foto: Informer

 

Milićević je naglasila da model dualnog obrazovanja ne obavezuje učenike da nakon završenog školovanja moraju da nastave rad kod određenog poslodavca, niti da vraćaju novac koji će dobijati. Isto tako, kako kaže, ni poslodavci, nisu u obavezi da zapošljavaju učenike koji kod njih pohađaju praksu. Prema njenim rečima, iznos koji bi učenici dobijali od poslodavaca ili kompanija u kojima imaju praksu zavisi od toga koliko sati u jednom mesecu je učenik boravio na učenju kroz rad, a to zavisi, kako je naglasila, od obrazovnog profila koji odaberu.

"U dualnom obrazovanju postoje trogodišnji i četvorogodišnji obrazovni profili. Trogodišnji su oni kod kojih se više vremena provodi kod poslodavca, jer nekako je njihova priroda da pripremaju učenike za posao odmah nakon završenog školovanja, dok je u četvorogodišnjim profilima procenat boravka u kompaniji nešto niži i počinje kasnije, od drugog ili čak trećeg razreda", objasnila je ona.

Milićević je kazala i da svi učenici koji se opredele za dualni model obrazovanja, bez obzira da li je reč o profilima koji su trogodišnji ili četvorogodišnji, imaju podjednaku mogućnost da se zaposle nakon završene srednje škole, ali ih ovaj model ne sprečava da nastave i dalje školovanje na strukovnim ili akademskim studijama.

Foto: Informer

 

 

"Ono što dualno obrazovanje donosi treba više da bude satisfakcija i roditeljima i učenicima, jer zaista u dualnom modelu obrazovanja učenici provode veliki deo svog školovanja u realnom radnom okruženju, dakle, vrlo su upoznati s time šta se dešava u industriji, na tržištu rada, a upoznati su i s time koje im se prilike karijerno nude dalje nakon završenog školovanja", rekla je Milićević.

Prema njenim rečima, učenici i roditelji nisu dovoljnoj meri upoznati sa ovim modelom školovanja, i zato PKS često organizuje dan otvorenih vrata koja su dosta posećena.

"Privreda otprilike svake školske godine ponudi oko 4.000 do 4.300 mesta za školovanje po dualnom modelu obrazovanja i gotovo oko 80 odsto tih mesta bude popunjeno već u prvom upisnom krugu", kazala je ona.

Dodala je da učenici i tokom školovanja mogu da pređu sa klasičnog školovanja na dualni model obrazovanja ukoliko postoji interesovanje poslodavaca, odnosno kompanije da realizuje učenje kroz rad za baš taj konkretan obrazovni profil koji se uči u školi.

"Desetogodišnje iskustvo pokazalo je da učenici koji provedu više vremena kod poslodavca su spremniji kasnije za tržište rada i poslodavci nas sve više izveštavaju da je tako, odnosno da je velika razlika između učenika koji izlaze iz dualnog modela obrazovanja i onih koji izlaze iz klasičnog modela. Prosto poslodavci vide da su oni spremniji za rad, da poznaju realno radno okruženje, tržište i da već mogu vrlo brzo, nakon završenog školovanja, kroz par dana, da se uključe u redovan proces rada kod poslodavca, bez obzira o kom obrazovnom profilu je reč", rekla je Milićević.

Kako je naglasila, to je negde i suština dualnog obrazovanja, tačnije da ta saradnja učenika koji budu određeni deo školovanja kod poslodavca na kraju rezultira njihovim zaposlenjem, ukoliko postoji interesovanje za tako nešto sa obe strane.

"Naravno ni poslodavac ne mora da zaposli učenika, niti učenik mora da ostane kod tog poslodavca, sve je na dobrovoljnoj bazi i negde zavisi od toga kako obe strane uspostave saradnju. Prema podacima iz prethodnog perioda, otprilike oko 75 odsto učenika koji su završili dualni model obrazovanja ostaje da radi u kompanijama u kojima su obavljali učenje kroz rad, što je zaista nama vetar u leđa i informacija da radimo stvari kako treba", istakla je Milićević.