Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu svečano je u Rektoratu Univerziteta u Beogradu proslavio 20 godina postojanja Odseka za softversko inženjerstvo, kao jednog od najperspektivnijih smerova u Srbiji.
Na ovaj studijski program dosad je upisano 2300 studenata, a ove godine je za prijem nove generacije predviđeno 180 mesta. Studijski program je ove godine reakreditovan, nastavni plan je osavremenjen, pa će novi brucoši više učiti o naprednim tehnikama veštačke inteligencije, zaštiti i sigurnosti softvera, kao i o tehnološkom preduzetništvu.
Dekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Dejan Gvozdić naveo je da je Odsek za softversko inženjerstvo u velikoj meri zaslužan za prosperitet ETF-a, kao i za uspeh i procvat IT industrije u Srbiji.
- Katedra za računarsku tehniku i informatiku je stub odseka i 20 godina je radila na njegovom usavršavanju. Danas je program savremen i konzistentan, sposoban da se uhvati u koštac sa mnogim tehničko-tehnološkim izazovima - naglasio je prof. dr Gvozdić.
Na svečanosti je govorio i rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladan Đokić koji je istakao da je ovaj odsek u samom vrhu visokog obrazovanja na Univerzitetu u Beogradu.
- Bivši, sadašnji i budući studenti smera softversko inženjerstvo su zaista najbolji na našem Univerzitetu, a o tome govore mnogi statistički podaci. Statistika je pokazala da studenti koji završe ovaj odsek čekaju najviše mesec, mesec i po dana do zaposlenja - podvukao je prof. dr Đokić.
Šef Odseka za softversko inženjerstvo prof. dr Boško Nikolić na događaju je istakao da je uz veliki rad i trud napravljen odsek koji danas može da parira studijskim programima na najznačajnijim univerzitetima u celom svetu.
- Odsek za softversko inženjerstvo spaja tradiciju ETF-a sa savremenim zahtevima i potrebama tržišta. Zajedno sa kolegama kontinuirano unapređujemo naš studijski program, tako da smo u okviru poslednje akreditacije povećali broj predmeta na kojima se izučava veštačka inteligencija, zaštita podataka i upravljanje softevrskim projektima - naveo je prof. dr Nikolić dodajući da su studenti ovog odseka izuzetno uspešni, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
- Više od 100 diplomiranih studenata sa našeg odseka trenutno radi u velikim međunarodnim kompanijama kao što su Google, Amazon, Meta, Nvidia, Volvo, ali i u najvećim domaćim kompanijama. Pored toga, naši studenti osnivaju svoje firme i startapove. Posebno smo ponosni na činjenicu da su neki od bivših studenata doktorirali na prestižnim univerzitetima u svetu: MIT i Temple University u Sjedinjenim Američkim Državama, ETH Cirih, EPFL Lozana, Imperial College London i Univerzitet u Geteburgu - izjavio je prof. dr Nikolić.
Na svečanosti se obratila i prof. dr Jelica Protić, šef Кatedre za računarsku tehniku i informatiku, koja je iznela podatke o četiri akreditacije ovog studijskog programa, od kojih je poslednja dobijena u martu 2024. godine.
Prof. dr Protić je istakla da među nastavnim osobljem Elektrotehničkog fakulteta ima 14 diplomaca ovog Odseka, dok je još šest zaposleno u Računarskom centru.
Na događaju su uručena priznanja i zahvalnice nekim od najboljih IT kompanija u Srbiji, partnerima Elektrotehničkog fakulteta koje su učestvovale u razvoju Odseka za softversko inženjerstvo, pomogli u opremanju laboratorija i učionica i obezbeđivali stipendije i praksu za studente ovog fakulteta.
Posebna priznanja su dodeljena kompanijama Endava i Nordeus, dok su zahvalnice uručene predstavnicima dvadeset i jedne kompanije koje su pomogle razvoj Odseka tokom ovih 20 godina.
Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović organizovala je danas u Beogradu prijem za oko 50 studenata Harvard Univerziteta kojima su predstavljeni BIO4 Kampus, prilike u oblasti veštačke inteligencije u Srbiji, kao i rad dve startap kompanije, čija se delatnost zasniva na najnovijim dostignućima u oblasti veštačke inteligencije.
Više desetina studenata Univerziteta Virdžinija Komonvelt (VCU) napustilo je u subotu uveče svečanu dodelu diploma, delimično zbog govora guvernera savezne države Virdžinija o protestima na američkim univerzitetskim kampusima usled izraelskih vojnih akcija protiv civila u Pojasu Gaze.
Naime, Vlada Srbije donela je zaključak da najboljim studentima, koji su upisani u jednu od poslednje dve godine osnovnih akademskih i integrisanih studija u školskoj 2023/24. godini, na visokoškolskoj ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, obezbedi obavljanje studentske prakse u državnim, pokrajinskim i organima lokalne samouprave i to uz mesečnu naknadu od 15.000 dinara.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović organizovala je danas u Beogradu prijem za oko 50 studenata Harvard Univerziteta kojima su predstavljeni BIO4 Kampus, prilike u oblasti veštačke inteligencije u Srbiji, kao i rad dve startap kompanije, čija se delatnost zasniva na najnovijim dostignućima u oblasti veštačke inteligencije.
Opšti rat unutar opozicionog bloka kulminirao je uživo u emisiji na tajkunskoj televiziji N1, gde su se opozicioni lideri prepirali sa pripadnikom blokaderske istraživačke kuće, a potom i sa voditeljkom.
Rusija je nastavila vazdušne napade na Ukrajinu uprkos objavi američkog predsednika Donalda Trampa da je između Moskve i Kijeva postignuto energetsko primirje.
Nakon što su u javnost isplivali neoborivi dokazi i snimci koji direktno razotkrivaju umešanost nekadašnjeg lidera Demokratske stranke, a sada vođe blokadera iz senke Bojana Pajtića u narko skandal i prljave blokaderske aktivnosti, on se sramno branio da iza svega stoji veštačka inteligencija!
Dokaz direktne saradnje blokaderske liste sa antisrpskim centrima u regionu potresao je Niš, gde su funkcioneri te liste brutalno napali i oterali grupu maloletnika samo zato što su nosili zastavu generala Mladića.
Da je blokaderska lista puna klasičnih primera licemerja i ličnog koristoljublja svedoči i 81. po redu ime kandidata sa ETF-a, blokadera Dražena Draškovića, koji je borbu za "bolji položaj mladih u Srbiji" usmerio isključivo na sopstveni džep!
Jasmina Paunović, blokaderska tužiteljka u penziji priznala je da su je blokaderi iskoristili i zloupotrebili, kao i da joj je drago što se na kraju nije našla na lažnoj studentskoj listi.
Crveni takmičar Nikola Lakić izneo je ozbiljne tvrdnje na račun Mensura Ajdarpašića, navodeći da mu je tokom sukoba u "Exatlonu" pretio i pominjao njegovu porodicu.
Nakon što je ispao iz "Exatlona", Veljko Milićević dao je intervju voditeljki Tijani Jović u emisiji "Druga strana Exatlona", u kojem je otkrio kako provodi vreme sa svojom devojkom i da li zajedno treniraju.
Takmičar Crvenog tima Nemanja Makuljević i takmičarka Plavog tima Maja Jovanović ponovo su glavna tema razgovora za stolom, budući da su ih kolege iz rijalitija špijunirale!
Bivši takmičar Veljko Milićević progovorio je u emisiji "Druga strana Exatlona" o Mensuru Ajdarpašiću i skandalu koji je izbio na poligonu, a tom prilikom otkrio je i da li mu je oprostio zbog svega što se dogodilo.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Leskovcu uhapsili su M. S. (48) iz Leskovca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo protivpravno lišenje slobode i nasilje u porodici.
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu podnelo je Višem sudu u Beogradu optužni predlog protiv Aleksandra R. (45) zbog postojanja opravdane sumnje da je kao javni izvršitelj, prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja, izvršio krivično delo Zloupotreba službenog položaja.
Suđenje biznismenu Aci Đukanoviću, bratu bivšeg premijera i predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, optuženom za nedozvoljeno držanje oružja, odloženo je danas za 6. novembar. Do odlaganja je došlo jer branilac Aca Đukanovića Slobodan Stašević nije mogao da prisustvuje pretresu zbog ranije planiranog putovanja u Španiju.
Splitska policija je uhapsila 55-godišnjeg muškarca u tom mestu, kojeg sumnjiči za nasilje u porodici, telesnu povredu, pretnje i protivpravno lišavanje slobode.
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv troje osumnjičenih, koji se terete da su gotovo godinu dana organizovano prodavali drogu. Organizatoru se na teret stavlja da je obezbeđivao nabavku i transport narkotika. Ostali osumnjičeni, prema sumnjama tužilaštva, bili su zaduženi za skladištenje, prepakivanje i distribuciju, a sada se oglasio advokat jednog od njih Denis Kurtović.
Stotine građana okupile su se u poljskom gradu Jaroslavu zahtevajući oštriju kontrolu migracija i proterivanje pristalica ukrajinskog nacionaliste Stepana Bandere, nakon što je državljanin Ukrajine nožem ubio katoličkog sveštenika i ranio još četiri osobe u lokalnom manastiru.
Vozač kamiona Dani Kastiljo za dlaku je izbegao smrt tokom razornih poplava u čileanskoj prestonici Santjagu, kada je snažna bujica vode, blata i kamenja prevrnula njegovo vozilo i počela da ga nosi niz ulicu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski oštro je kritikovao američkog predsednika Donalda Trampa zbog dogovora sa ruskim liderom Vladimirom Putinom o isporukama dizela, poručivši da upravo Ukrajina svojim napadima određuje da li će ruske rafinerije raditi.
Američki pregovarači Stiv Vitkof i Džared Kušner odložili su planiranu posetu Moskvi zbog ozbiljne krize u odnosima Vašingtona i Kijeva, nakon što je američki predsednik Donald Tramp postigao dogovor sa Rusijom o dizelu i najavio energetsko primirje u Ukrajini, piše američki portal Aksios.
Heroin je potpuno uništio život i karijeru glumca Lazara Strugara, a čuveni Avaks iz filma "Kad porastem biću kengur" jedva je ostao živ nakon desetogodišnje konzumacije droge.
Jedan od najvećih operskih pevača svih vremena, italijanski tenor Lučano Pavaroti, rođen je 12. oktobra 1935. godine u Modeni, a zanimljivo je da je upravo Beograd imao posebno mesto u njegovoj blistavoj karijeri.
Sindi Kraford i njen suprug Rendi Gerber pojavili su se zajedno u javnosti prvi put nakon tragične smrti njihovog dvadesetsedmogodišnjeg sina Preslija Gerbera.
Međunarodni filmski festival FEST proglasio je večeras dobitnike nagrade "Beogradski pobednik" u 12 kategorija, među kojima je najbolji svetski film "Crveni hangar", najbolji evropski "Tihi pčelar" i regionalni "Drži se za mene".
Baterija je već sada jedno od najvećih ograničenja modernih pametnih telefona. Ograničavanjem punjenja na 80 odsto, korisniku je na raspolaganju približno 3.440 mAh.
Iako deluju krhko, saksijske ruže mogu raskošno cvetati uz pravilan tretman. Evo koji su ključni trikovi starih vrtlara za prepoznavanje vlage, pravilno prihranjivanje i rešavanje problema sa iscrpljenom zemljom
Kada se visoka inteligencija, višak neiscrpne energije i svojeglavost spoje u jednom psu, rezultat je garantovani haos u kući. Evo koje tri rase pasa su jednostavno previše pametne za strpljenje njihovih vlasnika.
Jetra obavlja brojne važne funkcije, a mnogi o njenom zdravlju počnu da razmišljaju tek nakon loših nalaza. Stručnjaci su otkrili da grčki jogurt posebno pomaže očuvanju njene funkcije.
Starija ćerka pevačice Jelene Karleuše i bivšeg fudbalera Duška Tošića, Atina Tošić, odselila se iz Srbije zbog studija, a pevačica je sada progovorila o troškovima.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.