Obeležavamo dan kada su Turci spalili mošti Svetog Save: Izgovorite ove reči za sreću i blagostanje!

Na današnji dan 1594. godine Turci su u Beogradu spalili mošti Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa.

Posmrtni ostaci jednog od najvećih srpskih svetitelja, prvog arhiepiskopa SPC, bili su sahranjeni u manastiru Mileševa. Međutim, posle jednog ustanka Srba protiv Turaka, tadašnji Sinan paša je tražio da se mošti prebace u Beograd i tamo spale, za kaznu.

Ispostavlja se da se na mestu na kojem je danas hram Svetog Save na Vračaru desilo pomenuto spaljivanje, jer u spisima stoji da su mošti izgorele na brdu Vračar. Ali, u to vreme, Vračar nije bio toliko veliki i smatralo se da je to mesto gde je Sveti Sava spaljen zapravo - današnji Tašmajdanski park.

Foto: printskrin/youtube

Tamo gde je sada hram nalazila se, navodno, močvara, a na Slaviji se nekada pecalo, jer je tu bila bara. Priča se da je Sinan paša došao Carigradskim drumom (danas Smederevski put), da spali Savine mošti. Sinan je hteo da spali kosti na što većem mestu, kako bi što više građana moglo da vidi lomaču i zatraši ih, i upravo je to mesto bilo centar svega, odakle se sve moglo videti.

Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 27. aprila po julijanskom, odnosno 10. maja po gregorijanskom kalendaru.

Ipak, početkom 19. veka Gligorije Vozarević, čovek koji je najzaslužniji za osnivanje Narodne biblioteke, mislio je da je pronašao mesto spaljivanja, jer je na periferiji našao nepoznati drveni krst. Zamenio ga je novim 1874, a ceo kraj je dobio naziv "Vozarev krst". Danas se taj kraj zove Crveni krst.

Ali, tu nije kraj priče, jer je Odbor za podizanje Hrama Svetog Save odlučio da se objekat podigne na vrhu Vračara, gde se sada nalazi najveća pravoslavna svetinja na Balkanu, verujući da su ti spaljene mošti, jer se i odatle vidi dobar deo Beograda.

Molitva

"Veliki ukrase među Svetiteljima, Bogomudri oce Savo, molimo ti se, mi, sluge tvoje, i pripadajući vapijemo ti: ne ostavi decu svoju, oče, nego svagda budi s nama, kao što si obećao, da te i mi po dužnosti slavimo, da te veličamo, da proslavljamo veličinu i silu tvoju, i da ti prinesemo dostojnu pesmu, kličući i govoreći: tebe veličamo, Svetitelju, tebe slavimo, Svetilniče, tebi se klanjamo, oče Savo, moli, molimo ti se, da se spasu oni koji slave Sveti Spomen tvoj. AMIN."