Ana je Kineskinja koju su roditelji kao bebu od 4 meseca dali Srbima na čuvanje: Njena sudbina će vas oduševiti!

Ana je Kineskinja koju su roditelji dali na čuvanje Srbima iz Leskovca kada je imala samo 4 meseca, odrasla je sa njima i oseća se kao Stojanovićka, danas ima 20 godina, studira FON, a u Kinu ide samo turistički

Mlada Kineskinja Ana Guo (20) je jedna od retkih koja ima dve porodice - kinesku i srpsku. Naime, nju su biološki roditelji Šao i Pei Ven dali na čuvanje porodici Stojković iz sela Oraovica kod Leskovca kada je imala svega četiri meseca.

Iako je ostanak kod srpskih roditelja trebalo da bude na određeno vreme, Ana je zauvek ostala i postala prava Srpkinja. .

Biološka porodica mlade Srpkinje kineskog porekla Ane Guo Stojković došla je u Srbiju 1999. godine kako bi pokrenula privatan biznis.

Odlučili su da centar njihovog poslovanja bude Leskovac i posao im je krenuo vrlo dobro. Upoznali su puno naših ljudi, sa nekima se sprijateljili, pa čak postali i kućni prijatelji.

A onda se 2004. godine rodila beba Ana. Njeni roditelji nastavili su sa biznisom, ali kako su non-stop bili zauzeti i živeli na relaciji Leskovac-Kina, odlučili su da svoju četvoromesečnu bebu daju na čuvanje svojim prijateljima Srbima, porodici Stojković.

- Pretpostavljam da su moji biološki roditelji imali poverenja u moje srpske roditelje. Posebno su Stojkovići bili oduševljeni činjenicom da će dobiti žensko dete jer imaju tri sina. Tako da sam prešla u njihove ruke, kao na nekoliko dana, pa nedelja, pa meseci… Na kraju ostadoh kod njih ceo moj život - kaže Ana na početku razgovora.

Dodaje da se njen život odvijao potpuno spontano i neplanirano.

- Sve se dogodilo nekako spontano. Moji biološki roditleji su pre nekoliko godina imali u planu da me dovedu u Beograd, a onda da odemo u Kinu kako bih naučila jezik, ali ja u tom trenutku nisam bila zainteresovana i ostala sam u Srbiji. Ipak sam se navikla na ovaj život i nisam spremna da ga menjam - bila je jasna ona, prenosi Stil.

Njeni srpski roditelji učili su je pravim srpskim vrednostima i običajima, a Ana je, podrazumeva se, progovorila srpski jezik. Kineski ne zna, te je zbog toga upisala privatne časove, kako bi lakše mogla da se sporazumeva sa porodicom u Kini.

- To je svima čudno i smešno. Meni je srpski kao maternji jezik, iako mi je kineski maternji jezik, ali ga tek učim. Čak je i meni smešno i simpatično. Ali je nekako prirodno da znam srpski pošto sam odrastala u srpskoj porodici.

Kaže da je imala sreće što je oduvek bila okružena dobrim ljudima i što nikada nije osetila da je drugačija od drugih, a posebnu ljubav imala je od svoje braće Mladena, Nikole i Lazara.