Dramatično upozorenje kardiologa: Ove signale koje vam šalje telo po vrućini nikako ne smete ignorisati

Afrička vrelina podiže temperature u Srbiji na neizdržive nivoe, dok toplotni talasi u Grčkoj, Kipru i Turskoj već odnose živote.

Prema rečima kardiološkinje dr Tamare Urošević, kako bi se sačuvala bistra glava, po ovakvim danima treba izbegavati teške fizičke poslove, a spoljnim uticajima ne treba se izlagati u periodu od 10 do 17 časova.

"U ovim situacijama treba izbegavati teže fizičke aktivnosti u periodu od 10 do 17 časova. Redovne obaveze moramo obavljati, ali je tada potrebno uzimati više vode, tečne hrane, voća i povrća. Prosto treba prilagoditi svoje osećaje novonastaloj temperaturi", rekla je dr Urošević i objasnila koliko je vode potrebno da se ne dehidrira na ovakvim temperaturama:

"Potrebno je oko 3 litre ukupne hladne tečnosti dnevno. Treba unositi više vode, a manje gaziranih napitaka i kafe, i fokusirati se na čiste supstance kako bismo lakše održavali hidrataciju tela", dodala je.

Doktorka objašnjava i razliku između sunčanice i toplotnog udara

"Glavna razlika je u tome što je sunčanica zaista izlaganje glave sunčevim zracima i toploti, dok toplotni udar može nastati u bilo kojoj prostoriji koja je pod visokom temperaturom. Simptomi su slični, s tim što kod sunčanice imamo pojačano znojenje, dok kod toplotnog udara dolazi do potpunog poremećaja termoregulacije. U oba slučaja mozak najviše trpi," kaže dr Urošević.

Tahikardija, nesvestica i konfuzija simptomi su sunčanice, napominje kardiološkinja.

Foto: Novak Djurović

 

"Kod sunčanice, kojoj smo ovih dana najviše izloženi, dolazi do tahikardije, nesvestica, konvulzija i pojačanog znojenja, jer se organizam i dalje bori da opstane. Kod toplotnog udara prestaje termoregulacija, prestaje znojenje, temperatura tela se povećava, takođe dolazi do tahikardije. U oba slučaja neophodno je osobu prebaciti u hladovinu, obezbediti joj velike količine tečnosti i pozvati Hitnu pomoć. Veoma je bitno saznati da li je osoba hronični bolesnik", dodaje doktorka Urošević.

Vrućina i hronični bolesnici

"Najbolje bi bilo da hronični bolesnici koji koriste redovnu terapiju posete kardiologa pre leta kako bi procenili svoje zdravstveno stanje i naučili kako prilagoditi terapiju tokom većih vrućina. Terapija za pritisak nije ista za sve lekove i ne deluje na isti način u organizmu. Važno je da znaju tačno koji od tih lekova direktno utiče na širenje krvnih sudova kako bi mogli smanjiti dozu ili ga potpuno izbaciti. Tokom visokih temperatura, krvni sudovi se šire, pritisak pada, pa je potrebno smanjiti dozu lekova."

Kako kod dece prepoznati sunčanicu?

"Deca postaju nervoznija, spušta im se glava i deluju pospano. Tada ih rehidriramo i smestimo u hladovinu. Svaka majka zna da je važno da deca nose kapice."

Doktorka objašnjava i na koji način pacijentu pružiti pomoć dok ne dođe lekar.

"Rashlađivanje na bilo koji način, bilo u klimatizovanoj prostoriji ili uzimanjem tečnosti. Možete se umotati u vlažne čaršafe. Ne postoji lek koji se pije u tom trenutku, jedino što možete dati je možda neki slani rastvor kako biste podigli pritisak, ako je došlo do pada", kaže doktorka.