Studije potvrdile da je suživot rudarstva i agrara u Jadru moguć

I luk i litijum - poljoprivreda nesmetano može da se obavlja iznad rudnika!

U raspravama da li treba kopati litijum u dolini Jadra, o rudarstvu i poljoprivredi se uglavnom govori kao da jedno drugo isključuju. Protivnici upozoravaju da će projekat Rio Tinta, ako zaživi, ugroziti važna vodoizvorišta, uništiti lokalnu poljoprivredu i živi svet i dovesti do masovno iseljavanja stanovništva koje će morati da napusti ognjišta jer na njivama ništa neće rađati. 

Međutim, ako pogledamo šta piše u studijama o proceni uticaja na životnu sredinu, jasno je da su o ovom projektu uglavnom kružile dezinformacije.

Minimalno sleganje tla

Činjenica je da poljoprivreda u dolini reke Jadar ima ekonomski i istorijski značaj, zbog čega je ovoj temi posvećena velika pažnja u planiranju projekta. Pre svega, „Jadar“ bi bio podzeman rudnik što znači da bi sve poljoprivredne površine iznad rudnog tela i dalje mogle da se obrađuju. Zahvaljujući napretku tehnologije, moguće je sprovesti tehnološke procese sa minimalnim uticajem na okolinu, pod uslovom da se postupci sprovode po visokim standardima, uz kvalitetan nadzor, i efikasne mere zaštite. 

U sklopu studija o proceni uticaja rudnika i fabrike na životnu sredinu, procenjeni su potencijalni rizici zagađenja voda, vazduha, zemljišta i biodiverziteta, a potom su analizirane tehnologije kojima bi ti rizici bili umanjeni ili sprečeni

„Jadar je projektovan kao rudnik sa podzemnom eksploatacijom, sa najsavremenijim sistemima za kontrolu industrijskih gasova, suzbijanje prašine i zaštitu vode i zemljišta. Na osnovu modelovanja mogućih uticaja na okruženje zaključak je da poljoprivreda može nesmetano da se nastavi paralelno sa rudarenjem. Kada govorimo o vodi, rudnik i fabrika ni na koji način neće smanjivati dostupnost niti uticati na kvalitet postojećih rezervi i izvora a predviđene mere zaštite dovoljne da spreče zagađenje kako površinskih tako i podzemnih voda,“ izjavio je nedavno za „Novosti“ profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević, koji je lično učestvovao u izradi studija.

Foto: Dinko Knežević, Arhiva

Tome doprinosi činjenica da u području na kom je planiran rudnik neće doći do osetnog sleganja tla. Rezultati modelovanja pokazuju da se tek nakon nekoliko decenija rudarskih aktivnosti očekuje sleganje tla iznad periferne zone rudnika na površini od 780 hektara i to od svega jednog centimetra. U centralnoj rudarskoj zoni površine od oko 7 hektara očekuje sleganje do najviše 25 centimetara. Ovako malo sleganje poljoprivrednog zemljišta nastalo u dužem vremenskom periodu neće uticati na poljoprivredne aktivnosti, zaključak je studija iza kojih stoji više od 100 nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta. 

Opšti zaključak nakon desetina hiljada analiza, modela, proračuna i eksperimenata je da se ovaj projekat može sprovesti bezbedno za životnu sredinu, u skladu sa zakonima Srbije i EU.

Očuvanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti proizvoda

Građane takođe brine da li će se rudarske aktivnosti odraziti na kvalitet i zdravstvenu ispravnost poljoprivrednih proizvoda u zoni planiranog projekta. I ovaj aspekt je detaljno ispitan u studijama i na osnovu modelovanja uticaja projektnih aktivnosti na okruženje, pokazalo se da rizik postoji samo u neposrednom okruženju. Već na razdaljini od 500 metara od granice projekta se značajno smanjuje.

Kada je reč o parcelama koje se nalaze unutar granice od 500 metara, predviđen je nadzor uticaja u saradnji sa vlasnicima kako bi se blagovremeno reagovalo ukoliko se utvrdi da dolazi do pada kvaliteta i ispravnosti poljoprivrednih proizvoda. Meštani mogu da računaju na saradnju s Rio Tintom u cilju poboljšanja prinosa i kvaliteta voća koje proizvode po modelu koji ova kompanija uspešno primenjuje na drugim mestima. Jedan od primera uspešnog partnerstva je saradnja sa uzgajivačima borovnica provincija Sagnej – Lak Sen Žan u Kvebeku.

Tek 1% poljoprivrednog zemljišta

Ne stoji, dakle, argument koji često iznose protivnici projekta da je zemljište u dolini reke Jadar  izuzetno plodno i da bi  Projekat „Jadar“ lokalnim poljoprivrednicima oduzeo značajnu ekonomsku šansu.

To je sasvim jasno i kada se pogledaju brojke. „Jadar“ bi izmestio poljoprivrednu proizvodnju sa približno 220 hektara, odnosno sa manje od 1% ukupnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Loznica. U centralnom području projekta (podzemni rudnik, objekti za preradu i odlagalište otpadnog stenskog materijala), ukupna ostvarena vrednost od poljoprivrede se procenjuje na manje od 0,62 miliona evra godišnje. 

Ekonomski doprinos Projekta „Jadar“ bi bio višestruko veći. Prema studiji o proceni ekonomskog uticaja, država bi ubirala preko 180 miliona evra godišnje od poreza i rudne rente. Projekat ima priliku da privuče i brojne druge investicije u lancu e-mobilnosti, poput proizvođača katoda, baterija za električna vozila, pa i same proizvođače električnih vozila. Po procenama ekonomske studije, sve te investicije kreirale bi preko 20.000 poslova uglavnom visokokvalifikovanih zanimanja.

Kada se u obzir uzmu indirektni i indukovani uticaji, očekivani doprinos BDP-u svih obuhvaćenih privrednih grana se procenjuje na 1,9 milijardi evra - što je više od 3% trenutnog BDP-a Srbije. 

Zbog značaja za zelenu tranziciju litijum važi za belo zlato ili naftu 21. veka. Ipak, nikakva ekonomska korist nije prihvatljiva po ceni uništenja životne sredine. U tom svetlu treba posmatrati objavljene nacrte studija o proceni ekološkog uticaja i u javnoj diskusiji uz učešće stručne javnosti doneti odluku koja je u najboljem interesu Srbije.