"Bez tablice množenja nema dvojke!" Čak i srednjoškolci kubure sa osnovnim matematičkim operacijama: Roditelji kažu da ne znaju ni oni celu tablicu!

Neke od primera (ne)znanja matematike pronašli smo na Reditu, gde se jedna nastavnica požalila na tablicu množenja, a diskusija koja se razvila zahvaljujući njenom iskustvu dala nam je zabrinjavajuću sliku o đacima u Srbiji.

Autorka objave, inače profesor matematike, napisala je da je problem uočila tokom dopunske nastave.

- Počela sam da držim instrukcije iz matematike pre dva meseca i ne biste verovali koliko dece ne zna tablicu množenja. Ne pričam o prvom ili drugom osnovne, nego često sedmi ili osmi razred. Čim vide da treba nešto pomnožiti sa osam prave grimase i govore već da to ne znaju baš. Isto tako pismeno deljenje, naučna fantastika. Zabrinjavajuće. Jednom prilikom je devojčica sedmi razred imala da reši linearne jednačine, a greši i u množenju sa tri, a kamoli osam ili devet... Rekla sam njenoj mami da dok to ne zna, ne može uopšte razmišljati o dvojki, na šta ona odgovara "Pa šta, ne znam je ni ja baš". Ne šalim se nažalost - napisala je ona.

 

 

U odgovorima su joj korisnici skrenuli pažnju da ni deo mladih, srednjoškolaca i dvadesetogodišnjaka nije siguran kako ide tablica množenja, a problem im pravi i znanje iz drugih oblasti.

- Došao rođak kod mene da mu objasnim neko gradivo iz matematike. Dečko je bio 2. ili 3. srednje, tablicu množenja ne zna, počeo na ruke da računa - piše u komentaru.

- Nedavno sam držala čas iz matematike devojčici koja je 6. razred. Radile smo koordinatni sistem, neke osnove. I okej, razumem da joj je bila nova stvar, i da zbog toga može da bude teže da razume odmah, ali ja sam sa njom 45 minuta radila jedan (1)!!! zadatak, čija je poenta bila ucrtati tačke i spojiti ih da bi dobio sliku. Znači ono što smo radili u slikovnicama kao klinci. Za svaku liniju koju je ucrtavala morala sam da joj pripomažem. A pričamo o detetu koje je 6. razred - dodaje jedan od korisnika.

Foto: Shutterstock

- Ja sam malu neku pripremao za prijemni, radili smo polinome, razlomke, grafike funkcija… sve savlada ali kada treba nešto sa konkretnim brojevima u zadacima sa prethodnih završnih, ne zna da pomnoži dva broja. Osmi razred, baš je očajno uradila prijemni, najviše jer i dalje nije savladala tablicu, ovo što je uradila je ono što smo zajedno i gde su bili prostiji brojevi.. šokovi ali tako je - nadovezali su se korisnici.

Dok jedni ističu da je nepoznavanje osnova najveći problem za kasnije loše ocene i nesnalaženje u srednjoj školi, drugi smatraju da današnjoj deci nedostaje logičkog zaključivanja.

Šta kažu profesori?

Koliko su sve ove tvrdnje tačne i kako utiču na budućnost đaka, ako pogledamo današnje generacije u odnosu na one koje su pre desetak godina upisivale srednju školu, proverili smo sa nastavnicima i profesorima.

- Slažem se da velika većina dece u višim razredima ne zna tablicu množenja. Tu dolazimo do problema, jer umesto da rešavamo sve komplikovanije zadatke, moramo da se vraćamo na obnavljanje osnova. I nije samo tablica množenja u pitanju. Svake godine pripremam đake za malu maturu i mogu da potvrdim da deca imaju sve manje znanja, ali da se od njih sve manje i traži. Testovi su ranije bili teži, a sada je većina zadataka koji dolaze na završnom ispitu osnovni nivo znanja što je ekvivalent dvojci ili trojci ako ćemo izraženo u ocenama - kaže jedan nastavnik matematike.

Foto: Shutterstock

Iz svog iskustva dugog više od tri decenije zaključuje da je krivica za sve slabije znanje đaka najviše na profesorima, koji se ne posvećuju dovoljno individualnom pristupu đacima, ali ističe i da su se đaci promenili.

- Deca su sada drugačija, okrenuta su nekim drugim stvarima i, ako ćemo u brojevima, rekao bih da imaju čak 25 posto manje znanja nego đaci koji su pre 10 godina polagali malu maturu - dodaje on.

Sa poslednjom tvrdnjom složila se i još jedna profesorka matematike iz gimnazije koju smo pitali za komentar.

- Da, deca koja sada kreću u prvi razred srednje škole zaista manje znaju nego njihovi vršnjaci pre deset godina. Ovde bih, takođe, istakla da je reč o promeni koja se desila kod same dece - teže se koncentrišu, fokus im je na nekim drugim stvarima, mobilni telefoni im dosta odvlače pažnju... Ako ćemo o tablici množenja i nepoznavanju osnova, u gimnaziji to nije slučaj, jer je kao što je poznato, upisuju đaci koji su bili dobri i u osnovnoj školi. Matematika je specifičan predmet i ne mogu svi učenici da je znaju jednako, tako je u svakom razredu i za to postoje ocene. Takođe, onaj ko bude u zaostatku na samom početku, kasnije može da bude u problemu, jer kampanjsko učenje nije opcija - kaže profesorka.

Manjak znanja i iz opšte kulture

Navedene tvrdnje potvrdila nam je još jedna profesorka, dodajući zanimljiv podatak.

- Kada je reč o opštoj kulturi, današnja deca mnogo slabije barataju podacima iz opšte informisanosti nego đaci kojima sam predavala pre dve ili tri generacije - kaže profesorka.

U prilog tome mogla bi da idu i iskustva nastavnika iz drugih predmeta koji su se našli na završnom ispitu, ali i članova komisija koje su bile zadužene da on prođe bez nepravilnosti.

Foto: printscreen

Oni svedoče da je nekolicini osmaka teško da rešavaju matematičko/logičke zadatke poput onog prvog sa testa iz matematike gde je trebalo odgovoriti koliko je 1 1/2 l (1,5 l), a ne interesuju se previše ni za osnovna pravopisna pravila srpskog jezika.

- Gledam srpski jezik, deca ne znaju šta je veznik, rečca li. Danas dete upiše ime i prezime malim slovima, kaže: "Ma, kao da je bitno". Osnovne stvari se zatrpavaju obimnim gradivom. Deca ne povezuju teoriju sa praksom i životom, a u školi se ne postiže - glasila je samo jedna od tviter objava na ovu temu.

Kako nastavnici i profesori sa kojima smo razgovarali ističu, za nadoknađivanje znanja iz određenih oblasti nikada nije kasno i svaka prilika da se nauči nešto novo je dobra, dok nepoznavanje osnova koje bi trebalo da nam služe u kasnijem životu, mogu da naprave problem u razumevanju komplikovanijih pojmova i nesnalaženju u praktičnim životnim situacijama.

Ko je kriv za to teško je zaključiti, deluje svi po malo - zastareli školski obrazovni sistem koji kaska za "digitalnim" generacijama i nastavnici i profesori kao njegov reprezentativni deo i na kraju deca i njihovi roditelji koji sve više akcenat stavljaju na ocene umesto na stvarno znanje koje se krije iza njih.